Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2025, vol. LIX, br.1, str.139-162
Jezik rada: srpski
Pregledni rad
347.72:347.42
doi:10.5937/zrpfns59-55168
Autor:
Dijana Marković Bajalović
Pravni fakultet Univerziteta UNION
dijana.markovicbajalovic@pravnifakultet.edu.rs
ORCID ID: 0000-0001-6887-1310
Sažetak:
Tema prenosa imovinske celine je zanemarena u domaćoj pravnoj teoriji, iako u praksi ima veliki značaj, posebno u privrednim odnosima. Privredna društva i preduzetnici često prodaju ili na drugi način prenose deo svoje imovine koja čini jednu funkcionalnu ili organizo- vanu celinu stvari i prava na drugo lice. U domaćem zakonodavstvu, prenos imovinske celine uređen je čl. 452 Zakona o obligacionim odnosima – ZOO u okviru instituta pristupanja dugu. U sudskoj praksi, navedena zakonska odredba je često poslužila kao pravni osnov ustanovljavanju odgovornosti sticaoca imovinske celine za obaveze prenosioca. Problemi u primeni čl. 452 ZOO nastaju zbog toga što zakonom nije određen pojam imovinske celine, niti uslovi pod kojima sticalac treba da odgovara za obaveze prenosioca. Sudovi ekstenzivno tumače pojam imovinske celine što vodi proširenju polja primene čl. 452 ZOO. Problem se dodatno komplikuje time što domaća pravna teorija nije saglasna u pogledu značenja pojma imovine, a taj spor reflektuje se i na zakonska rešenja i stavove sudova. Cilj ovog rada je da analizom domaćeg zakonodavstva, sudske prakse i uporednopravnih rešenja, te istorijskopravnim tumačenjem dođe do odgovora šta je bila intencija zakonodavca prilikom formulisanja norme iz čl. 452 ZOO, a zatim i da ukaže na smer kojim bi trebalo krenuti kako bi se navedena odredba ispravno primenjivala i, kako autor predlaže, izmenila.
Ključne reči:
imovina, imovinska celina, prenos imovinske celine, prenos preduzeća, imovinska odgovornost.