Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 3 tom 1, str. 693–712
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 339.5.025.7:341.63
doi: 10.5937/zrpfns51-15537
Autor:
Dr Sanja V. Đajić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
S.Djajic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu je dat prikaz prakse primene klauzle najvećeg povlašćenja (MFN) u međunarodnoj investicionoj arbitraži u svetlu teze da razmimoilaženja koja postoje i različite odluke koje su donete po ovom pitanju predstavljaju dokaz fragmentacije međunarodnog prava. Fragmentacija je daleko širi fenomen od investicione arbitraže i MFN klauzule, ali ih je ipak moguće povezati jer razlozi koji ovde dovode do sukoba mogu uputiti na sistemske uzroke fragmentacije međunarodnog prava. MFN klauzula je jednostavna i često na isti način formulisana u različitim međunarodnim ugovorima. Ako unutar istog sistema postoje problemi u tumačenju tako jednostavne odredbe, opravdan je zaključak da je veća verovatnoća da će do takvog odstupanja da dođe još lakše prilikom tumačenja složenijih odredaba od strane različitih sudova. U ovom radu dat je uporedni pregled poznatih odluka o primeni MFN klauzule: Mafezini, Plama, Ros Invest, Kilič i Garanti Koza. Odluke su suprostavljene na nekoliko nivoa: opšte teorije o tumačenju MFN klauzule, deljivosti ugovora i konačnih odluka o istim zahtevima. Iako se sve odluke mogu zapravo podeliti u dve grupe, gde u okviru svake postoji izražena konzistentnost, nije moguće to isto tvrditi i za odnos ove dve grupe čiji sukob predstavlja dokaz sistematske fragmentacije međunarodnog investicionog prava.
Ključne reči:
Klauzula najvećeg povlašćenja – klauzula najpovlašćenije nacije – MFN klauzula – investiciona arbitraža – fragmentacija.