Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2025, vol. LIX, br.1, str.57-84
Jezik rada: srpski
Pregledni rad
347.67(497.11) 340.5
doi:10.5937/zrpfns59-57560
Autor:
Jelena Vidić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
j.vidic@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0001-7471-2981
Milica Kovačević
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
m.kovacevic@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0001-7310-743X
Sažetak:
Da bi bilo punovažno, zaveštanje kao pravni posao mortis causa mora ispuniti određene uslove koji su dati u svakom konkretnom pravnom poretku. U srpskom pravu, načelno posmatrano, pravno dejstvo može da proizvede samo zaveštanje koje je sačinilo zaveštajno sposobno lice, slobodno izražavajući svoju volju, čija je sadržina u skladu sa prinudnim propisima i pravilima morala, a koje je sačinjeno u nekom od oblika propi- sanih zakonom. Nedostatak bilo kog od navedenih elemenata, čini zaveštanje nepunovažnim.
Pravni poredak svake države vrednuje razloge nevažnosti zaveštanja i shodno tome ih razvrstava na ništava i rušljiva zaveštanja. Ništavost kao vrsta građanskopravne sankcije ima za cilj da ojača pravnu sigurnost, štiteći opšti interes i sigurnost pravnog prometa. Rušljivost, sa druge strane, kao sankcija slabijeg pravnog dejstva, pre svega dira u privatne interese zainteresovanih lica, pa su stoga i njeni dometi uži. Zakon o nasleđivanju Srbije na jasan i precizan način razdvaja ništava od rušljivih zaveštanja u pogledu uzroka koji do njih dovode, kruga lica koja se mogu pozivati na njih, rokova u kojima je moguće isticanje njihovog postojanja, kao i pravnih posledica poništaja. Iako su načelno u okvirima klasičnih razloga nevažnosti pravnih poslova sadržanih u Zakonu o obligacionim odnosima, neki od razloga ništavosti i rušljivosti, kao i pojedini procesni aspekti nevažnosti zaveštanja, uvažavajući njegove specifičnosti kao pravnog posla mortis causa, naslednopravnim propisima prilagođeni su materiji zaveštajnog nasleđivanja.
U radu se sagledavaju upravo načini na koji su u srpskom, ali i ostalim pojedinim savremenim pravnim uređenjima, kao što su nemačko, austrijsko, francusko i rusko pravo, regulisana prethodno spomenuta pitanja, pri čemu se u fokusu pažnje autora nalaze zakonska rešenja koja su prihvaćena u domaćem pravu. Na temelju njihovog sagledavanja, konsultujući istovremeno stavove aktuelne pravne doktrine i sudske prakse, kao i uzimajući u obzir pojedine dobre solucije uočene u uporednom pravu, autori iznose odgovarajuće predloge koji bi mogli doprineti unapređenju zakonske regulative posvećene razlozima nevažnosti zaveštanja u zakonodavstvu Srbije de lege ferenda.
Ključne reči:
ništavost zaveštanja, rušljivost zaveštanja, javni poredak, zaveštajna sposobnost, falsifikovanje zaveštanja, mane volje, oblik zaveštanja.