Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2023, vol. LVII, br. 1, str. 19-38
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.441.11-056.26/.29(407.11)
doi: 10.5937/zrpfns57-42122
Autori:
Gordana Kovaček Stanić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
g.kovacekstanic@pf.uns.ac.rs
ORCID D: 0000-0002-0180-1067
Sandra Samardžić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
sandra.samardzic@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0002-0861-0722
Sažetak:
Prepoznavanje potrebe da osobe sa invaliditetom zaslužuju ista prava, odnosno jednakost pred zakonom jasno je istaknuta u Konvenciji UN o pravima osoba sa invaliditetom iz 2006. godine. Pored navedene Konvencije i evropski sud za lјudska prava je u svojim odlukama konstatovao da čak i ozbilјniji psihički nedostatak ne može biti jedini razlog za lišenje poslovne sposobnosti. U pojedinim državama ovakvo shvatanje je odavno naišlo na odobravanje i prihvatanje, te su značajni koraci i učinjeni pre svega u smislu ukidanja potpunog lišenja poslovne sposobnosti i prelaska na sistem pružanja podrške u odlučivanju umesto zamenskog odlučivanja. U Republici Srbiji i dalјe su na snazi zakoni koji su doneti pre više od dve decenije, a čiji principi suštinski nisu menjani više od pola veka, otkad je pitanje poslovne sposobnosti uopšte regulisano u našem pravnom sistemu, koji u praksi dovode do potpunog lišenja poslovne sposobnosti kao dominantnog načina odlučivanja. Iako je sačinjen Prednacrt Zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, prema kojem potpuno lišenje poslovne sposobnosti biva zamenjeno „ograničenjem poslovne sposobnosti“, čini se da ova promena ne bi donela suštinske promene. Potrebno je raditi pre svega na promeni političkog narativa i shvatanja, da bi do stvarnih promena zaista i došlo.
Ključne reči:
poslovna sposobnost, osobe sa invaliditetom.