Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2022, vol. LVI, br. 3, str. 705–722
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.91/.95:347.23(37)
doi: 10.5937/zrpfns56-40428
Autori:
Maša Kulauzov
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
m.kulauzov@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0003-2805-7773
Milan Milutin
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
m.milutin@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0002-4025-5222
Sažetak:
U radu je obrađeno nekoliko pitanja. Na samom početku, vrši se pregled izvora prava kojim je regulisano pitanje nadležnosti upravnika provincija od širih ka užim. Nadležnost upravnika nastajala je njegovim ulaskom u provinciju. U slučaju napuštanja provincije, njegove nadležnosti su prestajale i on je postajao privatno lice. Zamena personalnog karaktera nadležnosti upravnika, koji je značajno uzdrman Karakalinom konstitucijom iz 212. godine, u korist teritorijalnog, očigledna je na kraju dominata. Upravnik je mogao da ima civilne i vojne nadležnosti. Prve su obuhvatale pravosudnu i upravnu vlast. Pravosudne nadležnosti delile su se na one u krivičnoj i one u građanskoj materiji. Od celokupnog obima građanske materije, u radu su obrađeni primeri nadležnosti upravnika provincije u materiji imovinskog prava, odnosno, prema Gajevoj triparticiji, materiji pod nazivom ius quod ad res pertinet. Upravnik provincije bio je nadležan da rešava gotovo sva sporna pitanja koja su nastajala u svakodnevnom životu stanovnika prilikom zasnivanja, zaštite i gašenja prava, kako onih vezanih za državinu, svojinu i stvarna prava na tuđim stvarima, tako i onih u materiji obligacija i nasleđivanja.
Ključne reči:
upravnik provincije, nadležnosti, imovinsko pravo, parnični postupak, rimsko pravo.