Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2022, vol. LVI, br. 3, str. 675–704
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.21
doi: 10.5937/zrpfns56-40784
Autori:
Dušan Nikolić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
d.nikolic@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0003-1850-9684
Sažetak:
U svetu koji se ubrzano menja, neminovne su i promene u oblasti prava, kako na teorijskoj ravni, tako i u domenu pravne regulative. To se, pre svega, odnosi na bazične doktrinarne pojmove i zakonske definicije, koji predstavlјaju osnovu za gradnju i razvoj pravnih instituta. U tom kontekstu posebno mesto zauzima stvar, kao polazišna kategorija stvarnog prava koje reguliše odnose u vezi sa prisvajanjem dobara. U većini pravnih sistema, ali i u pravnoj doktrini nije sasvim jasno šta sve i pod kojim uslovima može biti prisvojeno. To je, sa jedne strane, posledica zaostajanja pravne regulative za promenama u društvu, a sa druge, zaostajanja pravne nauke za drugim naučnim oblastima i tehnološkim razvojem.
Srpsko građansko pravo je u tom pogledu specifično. U pravnoj teoriji, koja se od početka XX veka razvijala pod snažnim uticajem nemačke doktrine i Nemačkog građanskog zakonika iz 1896, dominira stav da je stvar samo materija (materijalni činilac okruženja). U važećim zakonima ne postoji opšte pojmovno određenje. Ta praznina se može popuniti primenom starih pravila iz Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine, koji sadrži definiciju koja zbog svoje širine mnogo više odgovara epohi u kojoj živimo, od one koju je doktrina preuzela iz nemačkog prava. Prema SGZ-u “pod imenom stvari razume se u zakonom smislu sve ono, što nije čovek, ili nije lice, i na potrebu čoveku služi.“ Takvo određenje je bliže stavu fundamentalnih nauka i savremenih integrativnih naučnih disciplina nove generacije, po kom je sve u čovekovom okruženju sačinjeno od materije, energije i informacija.
Do izvesnog napretka u pravničkom poimanju stvari došlo je pod pritiskom vremena i praktičnih potreba. Umesto da idu u susret promenama, pravna regulativa i pravna nauka sa zakašnjenjem i interventno reaguju na ono što je već duže vreme deo stvarnosti. Jaz između normativnog i stvarnog je ublažen time što su pod tradicionalni opšti pojam stvari (zasnovan na tezi da je stvar isklјučivo materija) podvedena i druga dva činioca Univerzuma (energija i informacija). Paradoksalno je da je to u mnogim zemlјama učinjeno u domenu krivičnog prava ili pod njegovim uticajem. Međutim, ta promena nije dovolјna. Potrebno je napraviti još jedan iskorak ka onome što je nova realnost u XXI veku i prihvatiti činjenicu da energiju i (fizičku, strukturnu) informaciju ne treba podvoditi pod opšti pojam, jer one već jesu deo stvari, one su unutar nje (kao njeni činioci). Umesto tradicionalnog, treba izgraditi apstraktniji i ujedno obuhvatniji pojam.
Summa summarum, u duhu savremene nauke i u najširem stvarnopravnom smislu, stvar je svaki činilac čovekovog okruženja koji fizički i pravno može biti predmet prisvajanja. Takvo pojmovno određenje je dovolјno apstraktno i dovolјno široko da se njime mogu obuhvatiti elementi koji se na sadašnjem nivou razvoja nauke i tehnologije smatraju činiocima svega postojećeg, ali i neki novi, do kojih će evolucija naučne misli tek dovesti. Ono može predstavlјati i okvir za nalaženje odgovora na neke nove pravne izazove kao što su kompleksna problematika u vezi sa fizičkom informacijom i informacionim kodom materije sadržanim u DNK, na koju se nadovezuju pitanja iz domena biomedicinskog inženjeringa, a pre svega ona koja se tiču svojine na delovima tela stvorenim iz matičnih ćelija, pitanja u vezi sa bionformatičkom senkom žive materije i njenim reprodukovanjem, i u tom kontekstu sa tzv. bionformatičkom imovinom. Posebnu pažnju iziskuje ono što je u neposrednoj vezi sa četvrtom industrijskom revolucijom, a pre svega internet stvari. Pod uticajem tehničkog i tehnološkog napretka pomeraju se ili čak brišu granice između subjekata i objekata prava. Neke stvari (shvaćene na savremeni način, kao sinteza materije, energije i informacije) imaju ili postupno dobijaju neku vrstu pravnog subjektiviteta. Tu spadaju humanoidni roboti, različiti oblici veštačke inteligencije i dr. Posebnu oblast sa kojom treba dovesti u vezu savremeni pojam stvari, predstavlјaju virtuelna stvarnost i njeni (nematerijalni, digitalni) činioci, kao što su avatari, digitalna moda, digitalna besmrtnost i dr.
U radu su razmotrena i neka značajnija pitanja u vezi sa pojmovima i definicijama, sa razlozima za njihovo preispitivanje i metodološkim pristupima toj problematici, među kojima su posebno značajni novi naučni enciklopedizam i interdisciplinarnost.
Ključne reči:
privatno pravo, stvar, pojam, definicija, materija, energija, informacija.