Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2022, vol. LVI, br. 2, str. 441–458
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 340.132
doi:10.5937/zrpfns56-38138
Autori:
Dragutin Avramović
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
d.avramovic@pf.uns.ac.rs
Ilija Jovanov
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
i.jovanov@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Autori polaze od stava da je namera (kolektivnog) zakonodavca element koji tumač norme treba da ima u vidu prilikom razumevanja teksta zakona. Namera se može shvatiti na različite načine, šire i uže, kao psihički momenat, ali i kao ispolјena namera. Najugledniji protivnici koncepta kolektivne psihičke namere dolaze iz redova škole pravnog realizma, kritikujući stavove i načine rešavanja brojnih važnih predmeta u praksi najviših sudskih instanci u SAD-u. Autori zaklјučuju da je apsurdno zakonodavnu nameru shvatiti kao koncept koji ima za cilј čitanje misli članova zakonodavnog tela. Ali isto tako, gledište da zakonodavac, samo zato što je kolektivno telo nema bilo kakvu nameru povodom teme o kojoj raspravlјa i donosi najvažnije propise u državi, u istoj meri je problematično. Autori nastoje da ukažu da ima osnova za tvrdnju da legislativa uvek ima racionalnu volјu, koja u krajnjoj liniji oslikava stanovište naroda prema politici koju je parlamentarna većina kandidovala na izborima. Sledstveno tome, ponekad je moguće sa velikim stepenom verovatnoće naslutiti odgovor kako bi zakonodavac rešio određenu dilemu kada bi ona pred njim bila postavlјena. Namera zakonodavca može biti od velike koristi prilikom tumačenja, ali se mora imati na umu da ona ne rešava svaki konkretan problem u interpretaciji pravne norme i da ponekad predstavlјa samo smernicu za način razmišlјanja disciplinovanog sudije koji će uvek tragati za smislom koji je zakonodavno telo želelo da ispolјi upotreblјenim rečima.
Ključne reči:
zakonodavna namera; pravno značenje reči; Maks Radin; efikasnost u sudskom odlučivanju.