Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2021, vol. LV, br. 1, str. 67–92
jezik rada: srpski
Pregledni rad
udk: 351.853:347.23(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns55-31000
Autori:
Dušan Nikolić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
D.Nikolic@pf.uns.ac.rs
Sloboda D. Midorović
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
s.midorovic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Poslednjih godina je intenzivirano oblikovanje posebnih pravnih režima. Oni diskretno utiču na idejnu i vrednosnu orijentaciju građanskog prava a u sve većoj meri i na njegovu strukturu. Odstupanje od opšteg pravnog režima znači da se pojedinci ili uže društvene grupe dovode ili u privilegovan (povlašćen) ili u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale subjekte. Izrazitija nesrazmera između opšteg i posebnog može uticati na stabilnost društva, naročito kada se radi o segmentu pravnog sistema kojim su uređena pitanja u vezi sa distribucijom i prisvajanjem dobara u domenu stvarnog i naslednog prava. Uvođenje novih posebnih pravnih režima bi trebalo da utiče na širenje građanskog prava. Međutim, u većini pravnih sistema postoji suprotan trend. Novi pravni instituti koji su u funkciji sprovođenja posebnih pravnih režima uređeni su specijalnim propisima i često postaju deo izdvojenih, osamostaljenih grana prava. Disperzija je posebno naglašena u domenu stvarnog prava.
Problem predstavlja to što posebni pravni režimi nisu bili predmet detaljnijih izučavanja u domaćoj civilistici. U ovom radu su otvorena pitanja koja se tiču njihovog pojmovnog određenja, pravne prirode i praktičnog značaja. U prvom delu, koji bi se uslovno mogao nazvati opštim, analizirani su aktuelni problemi u vezi sa ideološkim, idejnim i pravnosistemskim dilemama. U drugom, posebnom, analiziran je aktuelni koncept posebnog svojinskopravnog režima koji važi za kulturna dobra.
Kulturna dobra predstavljaju materijalne elemente kulturnog nasleđa naše zemlje. Ustavom Republike Srbije im je priznat status dobara od opšteg interesa čime je implicirana potreba za njihovom pojačanom zaštitom. Ona se ostvaruje propisivanjem raznih javnopravnih ograničenja kojima se sužava autonomija volje vlasnika. U radu su analizirana ograničenja svojinskih ovlašćenja za nepokretna i pokretna kulturna dobra, kao i za dobra koja uživaju prethodnu zaštitu. Domaća regulativa je u pojedim segmentima neadekvatna jer predviđa prekomerna ograničenja (npr. kod određivanja kategorije dobara na koje se odnosi pravo preče kupovine), jer je na pojedinim mestima nedovoljno precizna (u pogledu određivanja titulara prava preče kupovine), ili pak nedovoljno razrađena (zbog propusta da se predvidi upis zabeležbe svojstva (nepokretnog) dobra koje uživa prethodnu zaštitu u katastar nepokretnosti). Time je istaknut značaj nastojanja da se prilikom propisivanja javnopravnih ograničenja prava svojine postigne pravična ravnoteža između opšteg interesa društvene zajednice, s jedne, i interesa privatnih vlasnika, s druge strane.
Ključne reči:
poseban pravni režim; pravna politika; stvarno pravo; kulturna dobra