Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 4, str. 1285–1303
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 808.5:34.01
doi: 10.5937/zrpfns54-30063
Autori:
Dr Dragutin Avramović, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
d.avramovic@pf.uns.ac.rs
Dr Ilija Jovanov, asistent sa doktoratom
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
i.jovanov@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Veština lepog govora ima poreklo u starogrčkoj tradiciji. U sofističkim raspravama o pravdi i istini, krasnorečje je imalo zapaženu ulogu. Značaj veštine ubeđivanja Platon nije poricao, ali je ukazivao na razlikovanje između znanja koje pruža filozofija i verovanja koje je posledica uveravanja. Zbog toga autori pokušavaju da rasvetle da li je retorika moralno neutralna veština sa velikom sposobnošću za relativizovanje. Na tom tragu razmotrena je Kelzenova kritika prirodnopravnog shvatanja pojmova pravde i istine. Usled nemogućnosti njihovog apsolutnog određenja, Kelzen je isticao sudbonosni značaj teoloških učenja i retorike koja je ubeđivala ljude u postojanje jednog i jedinog sistema vrednosti koji je osnov svih normi. Tako se pokazalo da je retorika bila od izuzetne važnosti za prirodno pravo, ali je njen značaj danas još i veći. Promene koje donosi moderno doba, a među kojima posebno mesto zauzima ugrožavanje privatnosti građana usled prikupljanja podataka o ličnostima i jačanja kulture nadzora, naročito ističu potrebu za korišćenjem najfinije podešenih retoričkih elemenata. Ubeđivanje u postojanje apsolutnih normi pretvorilo se u uveravanje u potrebu stalnog nadzora nad građanima radi osiguranja njihovog opstanka. Zbog toga autori zaključuju da je retorika moralno neutralna veština sa velikim potencijalom za svakodnevnu (zlo)upotrebu i da u trenutnim okolnostima ima prednost u odnosu na filozofska razmatranja o apsolutnim vrednostima. Istovremeno, autori ukazuju da će takva zloupotreba veštine ubeđivanja odvesti u drugu krajnost iz koje će ljudi izlaz tražiti povratkom filozofiji.
Ključne reči:
veština ubeđivanja; retorika; relativizacija pravde; prikupljanje podataka; kultura nadzora