Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 4, str. 1305–1320
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 347.441.12
doi: 10.5937/zrpfns54-30498
Autori:
Dr Sanja Radovanović, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
s.radovanovic@pf.uns.ac.rs
Nikolina Miščević, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
n.miscevic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Opšteprihvaćeno je vrednovanje da na nastanak ugovora, odnosno njegovu punovažnost utiče nemogućnost koja je objektivna i trenutna, nezavisno od toga da li je pravna ili faktička. Iz ovakvog razlikovanja mogućnosti prema različitim kriterijumima, proizlazi da ne postoji univerzalno određenje mogućnosti predmeta. Osim što teorija relativizuje mogućnost kao opšti uslov predmeta punovažnog ugovora, budući da vezuje različite pravne posledice, pojedine odredbe Zakona o obligacionim odnosima takođe doprinose tome da pravne posledice nemogućnosti predmeta nisu jasno definisane u smislu uslova punovažnosti ugovora. Ovo je naročito slučaj kada je u pitanju pravna nemogućnost. Sistemska dela obligacionog prava u domaćoj literaturi govore o pravnoj nemogućnosti, kao posebnoj vrsti. Međutim, u određivanju šta se pod njom podrazumeva uočava se manjkavost jasnog razgraničenja. Stoga ćemo nastojati u radu da preispitamo da li je i kada razlikovanje pravne nemogućnosti i nedoppuštenosti od praktičnog značaja.
Ključne reči:
predmet ugovora, pravna nemogućnost predmeta ugovora, nedopuštenost predmeta ugovora, ugovori obavezivanja, ugovori raspolaganja