Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2020, vol. LIV, br. 4, str. 1305–1320

jezik rada: srpski

Pregledni članak

udk: 347.441.12

doi: 10.5937/zrpfns54-30498

Autori:

 

Dr Sanja Radovanović, vanredni profesor

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

s.radovanovic@pf.uns.ac.rs

 

Nikolina Miščević, asistent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

n.miscevic@pf.uns.ac.rs

Sažetak:

Opšteprihvaćeno je vrednovanje da na nastanak ugovora, odnosno njegovu punovažnost utiče nemogućnost koja je objektivna i trenutna, nezavisno od toga da li je pravna ili faktička. Iz ovakvog razlikovanja mogućnosti prema različitim kriterijumima, proizlazi da ne postoji univerzalno određenje mogućnosti predmeta. Osim što teorija relativizuje mogućnost kao opšti uslov predmeta punovažnog ugovora, budući da vezuje različite pravne posledice, pojedine odredbe Zakona o obligacionim odnosima takođe doprinose tome da pravne posledice nemogućnosti predmeta nisu jasno definisane u smislu uslova punovažnosti ugovora. Ovo je naročito slučaj kada je u pitanju pravna nemogućnost. Sistemska dela obligacionog prava u domaćoj literaturi govore o pravnoj nemogućnosti, kao posebnoj vrsti. Međutim, u određivanju šta se pod njom podrazumeva uočava se manjkavost jasnog razgraničenja. Stoga ćemo nastojati u radu da preispitamo da li je i kada razlikovanje pravne nemogućnosti i nedoppuštenosti od praktičnog značaja.

Ključne reči:

predmet ugovora, pravna nemogućnost predmeta ugovora, nedopuštenost predmeta ugovora, ugovori obavezivanja, ugovori raspolaganja