Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 3, str. 1023–1042
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 004.738.5:[341.645:342.7(4)
doi: 10.5937/zrpfns54-24432
Autor:
Dr Ljiljana Mijović, redovni profesor
Univerzitet u Banjaluci
Pravni fakultet u Banjaluci
ljiljana.mijovic@pf.unibl.org
Sažetak:
Internet kao sredstvo komunikacije, bez obzira na vrstu informacija za koju se koristi, spada u ostvarivanje prava na slobodu izražavanja, zagarantovanog članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kao što je utvrđeno u sudskoj praksi Evropskog suda, sloboda izražavanja predstavlja jednu od osnova demokratskog društva, pa se ograničenja te slobode predviđena članom 10, stav 2 Konvencije moraju tumačiti strogo. Da bi se osigurala efikasna zaštita slobode izražavanja na internetu, države imaju pozitivnu obavezu da stvore odgovarajući regulatorni okvir, uravnotežujući pravo na slobodu izražavanja s jedne, i ograničenja propisana članom 10. stav 2, Konvencije, s druge strane. Pri tome se posebna pažnja treba posvetiti pitanju ravnoteže između slobode izražavanja i ostvarivanja i uživanja drugih ljudskih prava i sloboda zagarantovanih Evropskom konvencijom, posebno prava na poštovanje privatnog života. Iako je činjenica da elektronska mreža, koja opslužuje milijarde korisnika širom sveta, nikada neće biti podložna istim propisima i kontroli, zbog raznolikosti pristupa nacionalnih vlasti, Evropski sud je uspostavio opšteprimjenjiva načela u vezi sa internetom kao sredstvom komunikacije.
Ključne reči:
internet, sloboda izražavanja, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava, sudska praksa