Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 2, str. 857–879
jezik rada: engleski
Pregledni članak
udk: 364.35(439)
doi: 10.5937/zrpfns54-27994
Autor:
Dr Judit Barta, vanredni profesor
Institut za građanskopravne nauke
Univerziteta u Miškolcu
Pravni fakultet
barta.judit69@t-online.hu
Sažetak:
Evropa se suočava za značajnom demografskom krizom: očekivana životna dob postaje sve viša, smanjuje se broj rođenja, dok stanovništvo postaje sve starije. Ovo dotiče i sistem državnih penzija zasnovan na principu distribucije i redistribucije: sve više mladih treba da izdržava sve više starijih, i to sve duže vreme. Smanjenje uplata i povećanja isplata iz penzijskog fonda čini nužnim dodatno finansiranje iz budžeta. To međutim ima svoja ograničenja u komunitarnom pravu. Sve to u krajnjem ishodu može da dovede do smanjenja iznosa državnih penzija, što bi dodatno pogoršalo stopu kompenzacije iznosa zarada iznosom penzije osiguranika.
Prema prognozama u većini država članica biće potrebno uvođenje dopunskih penzija radi obezbeđenja životnog standarda u starijim godinama. U ovom pogledu je Evropska unije formulisala svoja očekivanja.
U radu se u svetlu pravne regulative razmatra da li instituti dopunskog penzijskog osiguranja u Mađarskoj odgovaraju zahtevima Evropske unije, tj. da li su u principu podobni da obezbede adekvatnu dopunsku penziju.
Ključne reči:
državni penzijski sistem, dopunska penzija, profesionalna penzija, penzijsko osiguranje, penzioni fondovi