Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2020, vol. LIV, br. 1, str. 267–287

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.441.8(497.11)

doi: 10.5937/zrpfns54-25488

Autori:

 

Dr Sanja M. Radovanović, vanredni profesor

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

S.Radovanovic@pf.uns.ac.rs

 

Nikolina B. Miščević, asistent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

N.Miscevic@pf.uns.ac.rs

Sažetak:

U Zakonu o obligacionim odnosima, u okviru dela kojim se reguliše nevažnost ugovora izričito se pominju samo ništavi i rušljivi ugovori. Međutim, u domaćoj teoriji se često govori i o daljoj podeli ništavih na nepostojeće i ništave ugovore u užem smislu. Dok jedni ovoj podeli negiraju bilo kakav praktični značaj, drugi ukazuju na nužnost njenog postojanja. U radu su analizirana shvatanja domaćih autora o ovoj podeli, argumenti koji se navode u prilog razlikovanju nepostojećih od ništavih ugovora, kao i pravila Zakona o obligacionim odnosima, sa ciljem ispitivanja potrebe za nepostojećim ugovorima kao posebnom vrstom nevažećih ugovora.

Ključne reči:

ništavi ugovori, nepostojeći ugovori, konverzija ugovora, nevažnost ugovora