Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 4, str. 1207–1232
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.357”20”
doi: 10.5937/zrpfns53-24811
Autor:
Dr Miloš Jovanović, docent
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
milosjovanovic@ius.bg.ac.rs
Sažetak:
Neutralnost se neretko smatra zastarelim konceptom koji više nije u skladu sa realnostima međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Činjenica je međutim da danas, ne samo da postoje države koje se i dalje deklarišu kao neutralne i vode politiku neutralnosti, već su se pojavile i nove države koje su tek u poslehladnoratovskom periodu proglasile neutralnost. Ovakva otpornost koncepta neutralnosti proizlazi iz činjenice da je, suprotno ideološkom i idealističkom viđenju međunarodne politike koje je preovladavalo u prvim poslehladnoratovskim godinama, anarhija – u smislu odsustva centralne vlasti koja bi se nalazila iznad država koje odlikuje suverena jednakost – i dalje glavna karakteristika međunarodnih odnosa. U kontekstu takvog decentralizovanog međunarodnopravnog poretka, u okviru kog nije moguće efektivno ograničiti upotrebu sile kroz mehanizme kolektivne bezbednosti, koncept neutralnosti, shvaćen prevashodno kao politička odluka i volja a manje kao institut međunarodnog prava, može predstavljati značajan instrument za vođenje spoljne politike i čuvanje unutrašnjeg mira.
Ključne reči:
Neutralnost, Međunarodna anarhija, Doktrina pravednog rata, Klasično međunarodno pravo, Kolektivna bezbednost