Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 3, str. 909–931
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.724
doi: 10.5937/zrpfns53-24375
Autor:
Dr Vladimir Ž. Marjanski, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
V.Marjanski@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Ulog je ekonomska vrednost koja se, nezavisno od toga da li se javlja u novčanom ili nenovčanom obliku, uvek izražava u novcu, koju osnivač, član ili lice koje pristupa društvu upisuje, uplaćuje i, ili unosi u društvo i iz koje se formira osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću. Prema Zakonu o privrednim društvima ulozi u društvo mogu da budu novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima. Zakon o privrednim društvima, međutim, ne sadrži definiciju nenovčanih uloga, već samo odredbu o tome da nenovčani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako tim zakonom za pojedine forme društava nije drugačije određeno. U uporednom pravu uglavnom se sreće negativna definicija nenovčanih uloga. Nenovčani ulozi su ulozi kod kojih se činidba uloga ne vrši u novcu. Ovakva negativna definicija nenovčanih uloga ostavlja otvoreno pitanje, šta se to konkretno, a da nije novac, može smatrati dopuštenim ulogom u društvo. Odredba Zakona o privrednim društvima da ulozi u društvo s ograničenom odgovornošću mogu biti isključivo u stvarima i pravima takođe nije dovoljno jasna i razrađena, pa će suštinski predmet analize u ovom radu biti pojašnjenje uslova koje nenovčani ulozi generalno, ali i pojedini pojavni oblici nenovčanih uloga (naročito prava) treba da ispunjavaju kako bi bili podobni da budu predmet obaveze unošenja uloga u društvo
Ključne reči:
ulozi, nenovčani ulozi, podobnost prenosivosti na društvo, osnovni kapital, društvo s ograničenom odgovornošću