Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 2, str. 427–439
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.51:504.61
doi: 10.5937/zrpfns53-21159
Autor:
Dr Bojan Pajtić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
B.Pajtic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Intenzivan industrijski i tehnološki razvoj predstavlja povećanu opasnost za životnu sredinu. Često su posledice zagađivanja životne sredine neotklonjive, a preveniranje štete je, po pravilu, jeftinije nego saniranje štete koja je već nastupila. Upravo zbog toga, u uporednom, ali i domaćem zakonodavstvu, primena preventivnih mera ima prioritet u odnosu na mere represivnog karaktera. Ukoliko, pak, preventivne mere zakažu, a šteta nastupi, građanima stoji na raspolaganju čitav niz restitutivnih mera. U radu je izvršena analiza međunarodnih deklaracija, direktiva, konvencija i drugih pravnih propisa kojim se štite države i građani od štete u oblasti ekologije. Iz ovakvih međunarodnih dokumenata proizlazi i čitav niz obaveza koje Republika Srbija, kao članica Ujedinjenih nacija i država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mora ispuniti, odnosno, čitav niz odredaba iz navedenih međunarodnih pravnih propisa koje mora implementirati u svoje zakone i podzakonske akte. Poseban odeljak u ovom tekstu posvećen je našem pozitivnom zakonodavstvu u oblasti pravne zaštite od štete nastale zagađivanjem životne sredine. Analiza trenutnog stanja u oblasti ekološke pravne regulative i prakse, dovela je do konkretnih zaključaka i predloga autora, u pravcu poboljšanja nezavidnog položaja prava zaštite životne sredine, sa posebnim osvrtom na mehanizme pravne zaštite od štete nastale zagađivanjem životne sredine.
Ključne reči:
ekološka šteta, ekološka tužba, životna sredina, zagađivač