Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 4, str. 1697–1717
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 314.15:342.7(37+497.11)
doi: 10.5937/zrpfns52-19604
Autor:
Dr Nataša Deretić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
N.Deretic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Pravo po osnovu dece (ius liberorum) koje podrazumeva obavezu rađanja u braku, sklopljenom po pravnim propisima – prvi put je definisano u vreme vladavine imperatora Avgusta. On donosi „kadukarne zakone“ kao specifičan odgovor rimske države na sveopšte opadanje morala i porodičnih vrednosti u Rimu. Krajnji cilj „kadukarnih zakona“ imperatora Avgusta je bio demografski i isti se nije mogao postići bez donošenja niza normi, koje su zalazile u brojne domene prava i života, ograničavajući ličnu slobodu pojedinca u interesu viših ciljeva.
„Pravo po osnovu dece“ bar kao ideja, nadživelo je Rimsku imperiju, doživljavajući različite transformacije. I pored toga, što je ovo pravo bilo formalno ukinuto u vreme vladavine Konstantina, imalo je uticaja na pravni i društveni život kasnijih evropskih država. I Vlada Republike Srbije, preko svog nadležnog ministarstva se opredelila za mere podsticanja rađanja dece i odgovarajućih privilegija majkama i porodicama sa više dece. Time bi trebalo da se ublaži demografski problem u državi Srbiji. U ovim merama se može naći linija povezivanja sa rimskim ius liberorum jer krajnji cilj i kadukarnih zakona bio je demografski. Danas je zauzet veoma fleksibilan stav u pogledu propisa kojima se ograničavaju lične slobode pojedinaca zarad viših interesa (opstanka države). To i ne treba da čudi kada se zna da pravo roditelja po osnovu rođenja deteta, danas ima različitu konotaciju. Umesto naziva „pravo po osnovu dece“, danas se to naziva „nadoknadom“ koja pripada roditeljima koji se odluče za potomstvo. Nadoknadu daje država, kojoj je u interesu da rađanje dece, dovede do zaustavljanja negativnih demografskih trendova u državi Srbiji.
Nema samo naziv ius liberorum drugačiju konotaciju već se danas i pojam „roditelja“ razlikuje. U rimskom društvu roditelj je mogao biti samo otac, dok se danas taj pojam tiče oba roditelja, kako oca, tako i majke. Otišlo se dalje, pa tako danas „roditelji“ mogu biti kako dva muškarca (kojima će dete roditi „surogat“ majka) tako i dve žene (od kojih će se jedna odlučiti za vantelesnu oplodnju kako bi rodila dete)
Ključne reči:
deca, opstanak države, viši cilj, privilegije, lična sloboda, stopa nataliteta