Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 4, str. 1471–1502
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.952:347.955(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns52-20272
Autori:
Dr Ranko Keča, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
r.keca@pf.uns.ac.rs
Dr Marko Knežević, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
m.knezevic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu se razmatra organizacija pravnih lekova koja je uspostavljena u izvršnom postupku uz ukazivanje na stalna kolebanja koja postoje u različitim redakcijama izvršnog zakonodavstva. Na normativnom planu to su razlike koje se odnose na dopuštenost žalbe u ovom vidu pravne zaštite. U nekim redakcijama, uključujući i ZIP od 1978, krug pravnih lekova je nešto širi tako da obuhvatao prigovor i žalbu. U drugim se ograničava samo na prigovor. Ipak, zajedničko obeležje svih zakonskih tekstova kojim se reguliše izvršni i postupak obezbeđenja prestavlja izričita zabrana revizije kao pravnog leka kojim se otvara put prema najvišoj sudskoj instanci u našem pravnom sistemu. Radi se o ograničenju koje osujećuje da se, u okvirima izvršnog postupka odlučivanjem u konkretnom predmetu od strane Vrhovnog kasacionog suda, stvore potrebni preduslovi kojim bi se garantovala i obezbedila jedinstvena primena prava. Rezervni mehanizmi poput zauzimanja stavova izvan suđenja od strane viših i najviše sudske instance to, po više osnova, ne mogu ostvariti. Ni postupanje Ustavnog suda povodom žalbe zbog povrede na jednaku pravnu zaštitu ne rešava problem niti garantuje jedinstvenu primenu prava u izvršnom postupku ali i svim drugim postupcima u kojima nije dopušteno izjavljivanje revizije. Prilikom formulisanja zabrane revizije u izvršnom postupku sasvim je zanemarena okolnost da je, od donošenja ZPP 04, revizija bitno drugačiji pravni lek u odnosu na rešenja ranije važećegparničnog zakonodavstva. Uspostavljanje „posebne“ revizije afirmiše ideju, po kojoj pravni lek ne služi isključivo zaštiti stranaka u postupku. Izražava i opšti interes da se u stvarima od posebnog pravnog značaja omogući izjavljivanje ovog pravnog leka – jer je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Dakle, to su razlozi da se dopusti izjavljivanje revizije i kada je ona primenom nekih posebnih ograničenja nedopuštena. Svi ovi razlozi mogu postojati kada se radi o pobijanju odluka u izvršnom postupku. Postoji osnov da se, zanemarujući jezičko, a polazeći od ciljnog tumačenja revizija dopusti i u izvršnom postupku ako postoje razlozi zbog kojih je dopuštena „posebna“ revizija.
Ključne reči:
izvršni postupak, pravni lekovi, prigovor i žalba u izvršnom postupku, revizija, „posebna revizija“, jedinstvena primena prava, pravni stavovi izvan suđenja, ustavna žalba, Ustavni sud