Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 3, str. 1269–1281
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.852:343.232(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns52-18747
Autor:
Dr Ivan Milić, asistent sa doktoratom
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
i.milic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Najnovijim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika propisuje se krivično delo „Kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti“. Ovo delo može da se učini samo sa umišljajem, a zaprećena je novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci. Kako se u ranijem Obrazloženju Nacrta Zakona o izmenama dopunama Krivičnog zakonika navodi, cilj propisivanja ovog krivičnog dela jeste da se obezbedi sankcija za kršenje zabrane koja je određena merom bezbednosti.
Predmet pažnje autora su posledice kršenja zabrane koje su utvrđene merama bezbednosti. U radu je dat osnovni prikaz navedenog krivičnog dela, ali je centralni deo rada posvećen posledicama kršenja zabrana koje su utvrđenje merama bezbednosti a koje nisu propisane Krivičnim zakonikom. Cilj rada ogleda se i u predočavanju da su i ranije postojale posledice za kršenje zabrana koje su utvrđene pojedinim merama bezbednosti, ali, posebno, da se ukaže na određene nelogičnosti koje sada postoje u našem krivičnom, odnosno, kaznenom pravu.
Ključne reči:
mere bezbednosti, posledica, zabrana, krivično delo, prekršaj