Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 4, str. 1669–1683
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.6(4):342.739
doi: 10.5937/zrpfns51-16179
Autor:
Dr Bojan Tubić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
B.Tubic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Pravo na imovinu je regulisano članom 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Osnovni cilj ovog člana Konvencije jeste da zaštiti svako lice od nezakonitog mešanja države u mirno uživanje imovine. Ovakva negativna obaveza uključuje na primer, zabranu nezakonite eksproprijacije ili nanošenja štete imovini, kao i planiranje ograničenja ili privremeno oduzimanje imovine.Svako mešanje javne vlasti u pravo na mirno uživanje imovine mora da bude zakonito, odnosno mora da ima osnov u domaćem pravu, koji treba da bude dostupan, dovoljno precizan i predvidljiv.Takođe, mešanje u pravo na imovinu mora da sledi legitiman cilj. Ono je dozvoljeno samo u javnom interesu, a kontrola korišćenja imovine se obavlja u skladu sa opštim interesom. Interesi pojedinca koji su pogođeni merom kojom se krši pravo na imovinu treba da budu uravnoteženi sa interesima opšte javnosti. Mešanje ne sme da predstavlja preteran ili nesrazmeran teret za pojedinca. Potrebno je da država uvede i mere nadzora koje uključuju i ustanovljavanje da li je neka mera odgovarajuća za postizanje svog cilja i da li je srazmerna. Mešanje u imovinska prava od strane države ne mora da predstavlja kršenje Protokola 1 uz Konvenciju ukoliko postoji odgovarajući javni ili opšti interes, i ako je lišavanje imovine učinjeno pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Ključne reči:
pravo na imovinu, Evropski sud za ljudska prava, načelo srazmernosti, naknada štete.