Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 3 tom 1, str. 853–867
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 351.941:342.7(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns51-14052
Autori:
Dr Anita Nađ, vanredni profesor
Univerzitet u Miškolcu
Pravni fakultet
jognani@uni-miskolc.hu
Laslo Dornfeld, student doktorskih studija
Univerzitet u Miškolcu
Pravni fakultet
dlaci120@gmail.com
Sažetak:
Principi zajedničke saradnje u krivičnim postupcima prisutni su u krivičnom pravu Evropske unije od okvirne odluke Evropskog dokaznog naloga prihvaćene 2008. godine. Iako instrument nije uspeo postići svoju svrhu, i dalje ostaje cilj harmonizacija prekograničnih krivičnih istraga. Da bi Evropski istražni organ uspeo da postigne minimalna pravila u garancijama pravičnih suđenja su potrebna su pravila. Evropska unija je prepoznala ovu potrebu i Stokholmski program je pokrenut 2009. godine, sa ciljem da to shvati. Od tada su usvojene direktive koje se tiču određenih prava osumnjičenih, uključujući direktivu o pravu na informacije i pretpostavku nevinosti. Minimalna pravila koja se tiču ovih pretpostavljenih prava mogu imati ozbiljan uticaj na nacionalne sisteme krivičnog pravosuđa i njihova primena rezultiraće usklađenim krivičnim pravom. Ovi dokumenti su izrađeni u skladu sa ECHR-om i relevantnom sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava koja obećava veću integraciju dva glavna evropska sistema zakonodavstva.
Ključne reči:
mere pravičnog suđenja, Stokholmski program, pravo na informisanje, pretpostavka nevinosti.