Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 3 tom 1, str. 973–988
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 35.077.3(497.115)
doi: 10.5937/zrpfns51-12946
Autor:
Miloš Denović, student doktorskih studija
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
Pravni fakultet
milosdenovic23@gmail.com
Sažetak:
Teritorija AP Kosovo i Metohija, počev od 1999. godine, nalazi se pod međunarodnim protektoratom, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Nakon ulaska međunarodnih snaga na teritoriju AP Kosovo i Metohija, usledili su etnički motivisani napadi na preostalo srpsko stanovništvo. Usled nemogućnosti da se pregovorima pronađe rešenje za pitanje statusa Pokrajine, kosovski Albanci su 2008. godine jednostrano proglasili nezavisnost od Republike Srbije. Kako Republika Srbija nije priznala nezavisnost, tražio se modalitiet putem kog bi se krenulo u normalizaciju odnosa između dve strane a koji je inicirala i vodila Evropska unija. Ti pregovori su rezultirali sklapanjem Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine koji je potpisan 19. aprila 2013. godine u Briselu, a koji je poznat i kao tzv. Briselski sporazum. Jedan od sporazuma iz seta navedenih sporazuma odnosi se i na integraciju srpskog pravosuđa koje je funkcionisalo u Pokrajini i primenu zakona Kosova*1 na celoj teritoriji Pokrajine. Istraživanje smo usmerili na normativno pravni aspekt primene ZUP-a Kosova*, praktične konsekvence primene ovog zakona, kao i na razlike u odnosu na zakonska rešenja koja se primenjuju na teritoriji Srbije.
Ključne reči:
upravni postupak, pravna sredstva, Kosovo i Metohija, Briselski sporazum.