Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 3 tom 1, str. 909–923
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.1:141.13
doi: 10.5937/zrpfns51-15014
Autor:
Miloš Galić, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
milosgalic91@yahoo.com
Sažetak:
Čovek svet oko sebe spoznaje umom koji predstavlja jedini put da se dođe do istine o objektivnoj stvarnosti. Subjekt težeći da spozna stvarnost, može da dođe do više rezultata o njoj posmatraući je iz različitih aspekata, od kojih svi mogu da budu logički tačni ali je samo jedan istinit. Autor u radu prikazuje krivični postupak posmatran iz aspekta Fihteovog subjektivnog idealizma. U radu se prvo analizira dijalektika subjektivnog idealizma, koja se sastoji od tri elementa, teze (svesti subjekta o sebi), antiteze (objektivne stvarnosti) i sinteze (kvalitativno subjektivnog saznanja). Usled nemogućnosti da sazna apsolutnu istinu o stvarnosti, subjekt dolazi do najtačnijeg rezultata o nekoj činjenici saglasnošću sa drugim subjektima, odnosno konsenzusom. Kako bi se došlo do istine o causa criminalis, uloge u krivičnom postupku su podeljene na tri subjekta. Iz aspekta subjektivnog idealizma elementi krivičnog postupka, podeljeni načelom tripartitne podele uloga su odbrana (teza), optužba (antiteza) i saznanje suda o causa criminalis (sinteza). Jedino načelo tripartitne podele uloga predstavlja pravilnu formu saznanja istine i obezbeđuje pravilnu primenu zakona. Autor dolazi do zaključka da je ovo načelo najispravnije primenjeno u mešovitom krivičnom postupku, uz prikaz manjkavosti akuzatornog i inkvizitornog postupka. Zamišljeno da dovede do proceduralne pravde, načelo tripartitne podele uloga je subjektivno određeno, te samim tim nesavršeno, usled čega ostaje otvoreno pitanje, da li je uopšte moguće doći do proceduralne pravde ili ona predstavlja samo zamišljeni ideal kome subjekti postupka teže.
Ključne reči:
Krivični postupak, teza, antiteza, sinteza.