Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 3, str. 1015–1026
jezik rada: engleski
Pregledni članak
udk: 342.53
doi: 10.5937/zrpfns50-12198
Autor:
Dr Čaba Červak, vanredni profesor
Univerzitet Karoli Gašpar u Budimpešti
Pravni fakultet
cscservak@gmail.com
Sažetak:
Današnji naučni konsenzus odgovara gledištu da jedino tri grane vlasti mogu biti zamislive. Kao zaključak možemo zauzeti stav da postoje tri funkcije vlasti. To su: legislativa, egzekutiva i sudstvo. Ove funkcije se mogu ostvarivati od strane različitih faktora vlasti, čiji odnos može biti različit zavisno od oblika organizacije vlasti. On je značajno različit između parlamentarnog, predsedničkog i polupredsedničkog sistema, pri čemu je poslednji predstavlja srednje rešenje. U oblasti predstavničkog modela vlasti, dva parlamentarna doma osmišljena su sa svrhom da predstavljaju različite socijalne grupe. Sa pojavom buržoazije i širenjem parlamentarizma, drugi dom je dugo opstao kao sigurno mesto starih vladajućih slojeva. U demokratskom sistemu, međutim, uporedo sa prethodnim, mogu se uočiti nove funkcije senata, dok je generalno i njihova struktura takođe pretpela promene. Dvojak postupak usvajanja zakona može biti garant bolje legislative i predupretiti potrebu neprestanih izmena. U slučaju parlamentarnih sistema u kojem su parlament i vlada međusobno uklopljeni, on može stvoriti realnu podelu vlasti, on „otežava“ degradaciju funkcionisanja predstavničkog tela građanja u glasačku mašinu, naročito ukoliko je veća razlika između načina izbora svakog od dva doma. Drugi dom, koji nije zasnovan na predstavništvu građana, bar ne na stranačkom sistemu, može reflektovati društvo duž različitih podela, jer građani imaju interese i mišljenja nezavisno od njihove partijske pripadnosti, ali koja u isto vreme još uvek mogu biti izražena kao politička. Ovaj dom bi mogao stvoriti predstavnički sistem za apolitične osobe nezainteresovane za stranački sistem; u odnosu na ostvarivanje kako aktivnog tako i pasivnog biračkog prava. Ovaj dom može neprihvatiti odluku doma narodnog predstavništva na profesionalnom principu, a ne na binarnom kodu vladajućih struktura i opozicije (naročito uz uključivanje profesionalnih pojedinaca koji drže distancu u odnosu na političke stranke). Prema sadašnjem položaju političkih stranaka, parlament kao predstavništvo građana ne može biti posmatran kao jedinstven, što je rezultat snaga koje imaju prilično različita mišljenja.
Ključne reči:
ustav, ustavno pravo, dvodomni parlament, grane vlasti, parlamentarizam.