Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 3, str. 937–955
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.232
doi: 10.5937/zrpfns50-12426
Autor:
Ivan Milić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
I.Milic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U Republici Srbiji postoje tri vrste kaznenih dela, krivična dela, prekršaji i privredni prestupi. Krivičnim zakonikom je propisano da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i skrivljeno. Zaknodavac je Zakonom o prekršajima propisao da je prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Zakonom o privrednim prestupima propisuje se da je privredni prestup društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup. Polazeći od društvene opasnosti i zaprećene kazne krivična dela su najstroža kaznena dela, u odnosu na prekršaje i privredne prestupe.
Autor u ovom radu ima za cilj da ukaže da odgovornost za krivično delo ne mora da bude najteži vid kaznene odgovornosti. Odgovornost za prekršaj, u pojedinim slučajevima, može biti „stroža“ po učinioca, od odgovornosti za krivično delo. U radu se ukazuje na pojedine odredbe Krivičnog zakonika i Zakona o prekršajima, na osnovu kojih autor dolazi do zaključka da je odgovornost zbog učinjenog krivičnog dela u pojedinim slučajevima „blaža“ po učinioca dela, u odnosu na odgovornost za prekršaj.
Ključne reči:
krivično delo, prekršaj, Krivični zakonik, Zakon o prekršajima.