Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2016, vol. L, br. 3, str. 937–955

jezik rada: srpski

Pregledni članak

udk: 343.232

doi: 10.5937/zrpfns50-12426

Autor:

Ivan Milić, asistent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

I.Milic@pf.uns.ac.rs

Sažetak:

U Republici Srbiji postoje tri vrste kaznenih dela, krivična dela, prekršaji i privredni prestupi. Krivičnim zakonikom je propisano da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i skrivljeno. Zaknodavac je Zakonom o prekršajima propisao da je prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Zakonom o privrednim prestupima propisuje se da je privredni prestup društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup. Polazeći od društvene opasnosti i zaprećene kazne krivična dela su najstroža kaznena dela, u odnosu na prekršaje i privredne prestupe.
Autor u ovom radu ima za cilj da ukaže da odgovornost za krivično delo ne mora da bude najteži vid kaznene odgovornosti. Odgovornost za prekršaj, u pojedinim slučajevima, može biti „stroža“ po učinioca, od odgovornosti za krivično delo. U radu se ukazuje na pojedine odredbe Krivičnog zakonika i Zakona o prekršajima, na osnovu kojih autor dolazi do zaključka da je odgovornost zbog učinjenog krivičnog dela u pojedinim slučajevima „blaža“ po učinioca dela, u odnosu na odgovornost za prekršaj.

Ključne reči:

krivično delo, prekršaj, Krivični zakonik, Zakon o prekršajima.