Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 4, str. 1597–1632
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.143:159.937
doi: 10.5937/zrpfns49-9781
Autor:
Dr Snežana S. Brkić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
S.Brkic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu su najpre data opšta razmatranja o stresu (pojam stresa, stresori, reakcije na stres, posledice stresa). Zatim je ispitan uticaj stresa na davanje svedočkog iskaza, tj. na dve najvažnije psihičke funkcije koje su od značaja za davanje iskaza: opažanje i pamćenje. Uticaj stresa na opažanje razmatra se u okviru značaja afektivnog tona opažaja. Slabija doza stresa može pospešiti pažnju i opažanje, ali kod intenzivnog stresa pažnja rapidno pada. Stres često uzrokuje pogrešnu percepciju vremena i druge greške u opažanju, a može dovesti i do iluzija i halucinacija. Moguće su i greške u prepoznavanju lica, s obzirom na fenomen „fokusiranja pažnje na upereno oružje“. U vezi sa pamćenjem najpre su data neka opšta razmatranja o ovoj funkciji. Zatim sledi kratak osvrt na pamćenje emocionalno obojenih događaja. Negativni upliv stresa na pamćenje ogleda se u mogućnosti psihogenih amnezija, koje su čest pratilac psihičkih trauma. Osim toga, neki događaji će se zapamtiti uz puno praznina, iskrivljavanja i prenaglašavanja. U radu se ukazuje na čitav niz istraživanja o (ne)tačnosti i (ne)potpunosti sećanja na traumatične događaje. Rezimirajući glavne rezultate tih istraživanja, zaključuje se da pamćenje traumatičnih događaja ima slične karakteristike kao i pamćenje normalnih, netraumatičnih događaja, kao i da ovim dvema vrstama pamćenja upravljaju slični kognitivni principi. U tom smislu, i traumatična i netraumatična sećanja mogu biti podjednako snažna, s jedne strane, a s druge strane mogu postojati praznine ili greške u sećanju i za pozitivne i za negativne životne događaje.
Ključne reči:
svedok, stres, trauma, pamćenje, amnezija