Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 2, str. 483–497
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 618.39:342.7(497.11+4)
doi: 10.5937/zrpfns49-9189
Autor:
Dr Gordana Kovaček Stanić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
g.kovacekstanic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Prekid kasne trudnoće izaziva nedoumice pravne, ali i medicinske, te etičke prirode, s obzirom na razvijenost ploda i komplikovanost medicinske procedure. Pravni režim prekida kasne trudnoće obuhvata posebne uslove koji treba da budu ispunjeni da bi se kasna trudnoća mogla prekinuti. Radi se o postojanju zakonom predviđenih indikacija, te o posebnoj proceduri koja pretpostavlja dobijanje dozvole za prekid trudnoće od zakonom određenog tela. Univerzalna definicija kasne trudnoće ne postoji u zakonskim tekstovima evropskih zemalja. Ipak, granica od 24 nedelje, kao vremenski okvir posle koga se trudnoća smatra kasnom navodi se u zakonodavstvu Holandije, te u literaturi Velike Britanije. Iako se ne označava kao kasna trudnoća, u Češkoj Republici i Finskoj predviđeno je da je 24 nedelja starosti ploda gornja granica za prekid trudnoće.
U domaćem pravu razlikuje se prekid trudnoće do 10 nedelja kada je on moguć po zahtevu trudnice, od 10 do 20 nedelja kada o prekidu odlučuje konzilijum lekara i od 20 nedelja kada o prekidu odlučuje etički odbor. U domaćem pravu nije napravljena razlika u potrebnim indikacijama u zavisnosti od visine trudnoće. Autor predlaže izmenu zakonskih rešenja u tom smislu, predlažući da se gornja granica za prekid trudnoće na zahtev trudnice, pomeri na 12 nedelja, da se napravi razlika u indikacijama koje treba da postoje kada se radi o trudnoći preko 12 nedelja do 24 nedelje i preko 24 nedelje. Trudnoća preko 24 nedelje bi se tako, smatrala kasnom trudnoćom, koja bi se mogla prekinuti u zaista samo izuzetnim situacijama.
Ključne reči:
kasna trudnoća, prekid, pravo Srbije, uporedno evropsko pravo, indikacije