Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 2, str. 431–456
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.62:502/504
doi: 10.5937/zrpfns49-9057
Autor:
Dr Rodoljub M. Etinski, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
etinski@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Međunarodna zaštita životne sredine nije domen isključivih kompetencija vlada. Pojedinim međunarodnim ugovorima priznato je pravo pojedincima da vode neke međunarodne postupke koji se tiču zaštite životne sredine. Ti postupci su postupci utvrđivanja činjenica ili mirenja, dakle to nisu sudski postupci. Oni imaju hibridnu prirodu, jer uključuje neke elemente međunarodnih postupaka za kontrolu poštovanja ugovora iz oblasti zaštite prirode i neke elemente postupaka za kontrolu poštovanja ugovora iz oblasti ljudskih prava. Najpoznatiji takav postupak jeste onaj uspostavljen na osnovu Arhuske konvencije. Međutim, njemu je prethodio postupak uspostavljen Severnoameričkim sporazumom o saradnji u oblasti životne sredine. Vrednost ovih postupka nije samo u povećanju delotvornosti pravnih propisa u oblasti životne sredine, već se ona ispoljava i kroz demokratizaciju jedne važne oblasti međunarodne saradnje.
Ključne reči:
međunarodni postupci, zaštita životne sredine, pojedinac