Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 2, str. 7–24
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 330.34(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns48-6728
Autor:
Dr Đorđe Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
djordje.popov@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Jedno od pitanja koje postavlja kada se raspravlja o različitim strategijama je da li ići u proces izrade strategije ili ne? Dosadašnja iskustva, i to naročito onih zemalja koje su ostvarile natprosečne rezultate u svom razvoju potvrdila su potrebu izrade i sprovođenja strategije razvoja. Izrada strategije zahteva odgovarajući intelektualni napor i pretpostavlja prikupljanje, analiziranje i vrednovanje čitavog niza podataka, ali i trendova kako u zemlji tako i u svetu. To čak i onda kada je strategija nepotpuna, ili čak i pogrešna predstavlja temelj na osnovu koga se mogu izvoditi odgovarajući zaključci i donositi odluke. Prema tome nužno je da Srbija konačno izradi sveobuhvatnu, na naučnim osnovama zasnovanu Strategiju razvoja. Pre početka rada na strategiji se nameće potreba da se formuliše šta se može smatrati strategijom. Srbija ima ravno 120 strategija. Ne može baš svaki dokument bez obzira na naslov biti strategija. Ako se želi da se izradi Strategija razvoja Srbije koja treba da obezbedi takav razvoj Srbije koji će joj obezbediti poboljšanje njenog mesta na svetskoj lestvici razvijenosti taj posao mora biti poveren ljudima koji se nisu iskompromitovali aktivnim učešćem u razaranju privrede Srbije u protekloj deceniji. Strategija treba da jasno definiše kakav se model privrede želi.Strategija mora biti usmerena ka osnovnom cilju: povećanju proizvodnje i zaposlenosti. Osnov za vrednovanje projekata mora biti opšta društvena korist. Da bi se razvila Srbija se mora reindustrijalizovati.Strane investicije su važne, ali one nikako ne mogu da supstituišu ulaganja iz domaćih izvora.U strategiji razvoja populaciona i obrazovna politika moraju dobiti apsolutni prioritet. Strategija jasno mora definisati da se snaga onih zemalja koje su uspešno položile test krize nalazi u kvalitetnom obrazovanju, proizvodnji i kvalitetnoj i nekorumpiranoj državnoj upravi.
Ključne reči:
strategija, proizvodnja, reindustrijalizacija, tranzicija, korupcija, populaciona politika, obrazovna politika, strane investicije, poljoprivreda, vlasništvo nad zemljom, politika kursa.