Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 1, str. 317–335
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 808.5:343.1(37)
doi: 10.5937/zrpfns48-5427
Autor:
Dr Tamaš Notari, vanredni profesor
Univerzitet u Budimpešti „Károli Gáspár“
Pravni fakultet
Sažetak:
Ciceronov govor u odbranu Gneja Plancija (Cnaeus Plancius) održan je u ranu jesen 54. godine pre n. e., neposredno pre ili posle govora u odbranu M. Emilija Skaura. Plancije je osvojio funkciju edila za 54. godinu pobedom na izborima, ali kako to u Rimu nije bilo neuobičajeno, njegov pobeđeni konkurent M. Juvencije Laterens optužio ga je za izbornu korupciju/prevaru (ambitus). Ciceron koji je zastupao odbranu – po sopstvenom običaju – poslednji je uzeo reč. Ciceron je bio u prisnoj vezi sa optuženim, jer ga je za vreme njegovog progonstva Plancije, koji je tada bio kvestor u Makedoniji, prihvatio, što je govornik smatrao pravim spasavanjem života. Mada je Ciceron donekle, ali ne baš iscrpno reagovao na glavne stavke optužbe, on je svojim govorom pažnju slušalaca usmerio sa ličnosti i postupaka optuženog na svoju sopstvenu ličnost. Posle kratkog prikaza istorijske pozadine spora, autor prelazi na detaljniju analizu slučaja Pro Plancio, na ispitivanje Ciceronovog načina retoričkog rukovanja činjenicama, koji, radi lakšeg razumevanja, u mnogim tačkama posmatra paralelno sa ranije analiziranim govorom Pro Murena.
Ključne reči:
rimsko kazneno pravo, izbori, crimen ambitus, podmićivanje, Marcus Tullius Cicero