Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 1, str. 153–174
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.63(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns48-5612
Autor:
Dr Branislav Ristivojević, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Pisac u radu pokušava da kritički sagleda argumente koje je zakonodavac koristio kada se upustio u postupak dekriminalizacije uvrede i klevete. Ocenjujući da ih je malo, analizira ih, i ne nalazi opravdanje niti za jedan, a za neke od njih nalazi da uopšte nisu kriminalnopolitički argumenti. Najviše se zadržava na argumentu kako je građanskopravna odgovornost dovoljna za zaštitu dostojanstva ličnosti i nalazi da je tako nešto nemoguće po prirodi ove vrednosti kod koje čovek ne štiti neku stvar već jednakost svoje ličnosti sa svim drugima.
S druge strane pisac obrazlaže značenje časti i ugleda kao vrednosti zaštićenih pravnim poretkom u savremenom društvu i nalazi da ih je zakonodavac potcenio prepuštajući ih samo zaštiti građanskog prava. Izvodeći zaključak da je zdravlje ljudskog duha neraskidivo povezano sa nenarušenom čašću i ugledom upoređuje ga sa značenjem koje ima zdravo telo za čoveka u polju fizičkog bitisanja. Koliko čovek teži zdravom telu, toliko, pa i još više, teži zdravom duhu. Lek za njega nije iz oblasti prirode jer tu nije ni uzrok bolesti. Lek za povređenu čast i ugled je zadovoljština jer ona vraća poljuljano samopouzdanje.
Pisac, kao jedan od jakih argumenata u korist krivičnopravne zaštite časti i ugleda ističe da ne postoji vrednosti koju čovek uživa i nakon smrti i da, štaviše, može i da ih stekne nakon smrti.
Ključne reči:
Čast, ugled, kleveta, uvreda, dostojanstvo ličnosti, sloboda govora, kriminalna politika, zakonodavstvo, krivično pravo