Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 4, str. 145–161
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.565.2
doi: 10.5937/zrpfns47-5205
Autor:
Dr Slobodan P. Orlović, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
ustavno sudstvo je najmlađa grana vlasti u horizontalnom
nivou vlasti. Tokom svog postojanja – dvovekovnog unutar redovnog
sudstva i jednovekovnog kao organski zasebna vlast, ustavno sudstvo
je menjalo svoj položaj, ulogu i značaj. Ove karakteristike ustavnog
sudstva imale su rastuću putanju – položaj je politički i pravno
poboljšavan, uloga proširivana, a značaj je rastao. Danas je ustavno
sudstvo neizostavan subjekt ustavnog života velikog broja država (među
njima gotovo svih federacija), ali i organ vlasti koji je realno najmanje
ograničen ustavom. Ustav je „mek“ prema ustavnom sudstvu
jer ga ono u stvari, pod plaštom zaštite, tumači u skladu sa svojim političkim
i pravnim stavovima. Drugačija podela vlasti, rast izvršne
vlasti, zahtevi za boljom zaštitom osnovnih ljudskih prava, promenjena
uloga države i izvršne vlasti, sveukupno utiču i na menjanje položaja
ustavnog sudstva.
Ključne reči:
ustavno sudstvo, ustavni sud, položaj ustavnog sudstva,
vlast.