Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 3, str. 537–555
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 336.2:339.92]:061.1EU
doi: 10.5937/zrpfns47-4935
Autor:
Mr Aleksandar Josimovski
Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij“ u Skoplju
Pravni fakultet „Justinijan Prvi“ Skoplje
Sažetak:
U procesu integracije na svetskom nivou zemlje imaju mogućnost
izbora nekoliko alternativa za saradnju u poreskoj materiji. Zemlje
mogu izabrati da ne sarađuju ili mogu izabrati neki oblik poreske
koordinacije. Međutim, zbog štetne poreske konkurencije između zemalja
i napora međunarodnih institucija, od svih zemalja u svetu se zahteva saglasnost
u pogledu nekog oblika poreske saradnje.
Situacija u Evropskoj uniji (dalje: EU) je specifična. EU nije ni država ni
klasična međunarodna organizacija, ali je zbog njenog uspešnog funkcionisanja
potreban neki oblik poreske saradnje. EU je pokušala da ostvari harmonizaciju
poreske politike zemalja članica, ali se zemlje članice sa tim nisu saglasile.
U EU su harmonizovani samo posredni porezi, dok su neposredni porezi
harmonizovani do nivoa neophodnog za održavanje jedinstvenog tržišta.
Upravo zato pravila poreske saradnje u EU dobijaju na značaju.
Predmet rada jesu postupci i mere, propisani u najbitnijem instrumentu
poreske saradnje donet od strane institucija EU, kao i njegov razvoj
i položaj u međunarodnom poreskom pravu. Direktive i uredbe o poreskoj
saradnji u EU su „pioniri“ u ovoj materiji. One, najčešće, postavljaju
standarde koji su kasnije prihvaćeni od nekih međunarodnih institucija
– Organisation for Economic Co-operation and Development
(OECD) i United Nations (OUN).
Cilj rada je da ukaže na pozitivne i negativne strane poreske saradnje
u EU. U vreme krize efikasna poreska saradnja obezbeđuje veće prihode
zemalja, ali poreski obveznici i poreske administracije imaju veće
rashode za obavljanje poreske saradnje koji nisu pravično podeljeni.
Ključne reči:
uzajamna pravna pomoć, razmena informacija, poreska
saradnja, porezi, Evropska unija