Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 3, str. 19–37
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 339.743(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns46-2933
Autor:
Dr Đorđe Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U Srbiji je kao posledica dešavanja devedesetih godina
postojao visok stepen nepoverenja u finansijski sistem, što se naročito
ogledalo u nepoverenju u dinar kao nacionalnu valutu. Dodajnu nesigurnost
kod poverilaca izazzivalo je loše stanje u pravosudnom sistemu.
Kao rezultat napred iznetih činjenica veliki deo poslova se obavljao
u „sivoj“ zoni ili preko of-šor lokacija. Kao izlaz iz ove situacije kojim
bi se umanjio stepen nepoverenja u zaključivanje poslova u Srbiji, kako
kod domaćih tako i stranih rezidenata nametnula se mogućnost data Zakonom
o deviznom poslovanju da dozvoli ugovaranje poslova i kreditiranja
sa deviznom klauzulom iako je novčana jedinica i sredstvo plaćanja
i dalje ostao dinar.Uvođenje devizne klauzule je za rezultat imalo
intenziviranje poslovnih aktivnosti u Srbiji. Nažalost, negativne strane
„dolarizacije“ tj. u slučaju Srbije „evrizacije“, pošto je najveći broj
obaveza po kreditima, naročito građana, bio nominovan u evrima, pokazale
su se i u slučaju Srbije relativno brzo. Treba istaći da kada je
reč o posledicama „dolarizacije“ Srbija tu ne predstavlja nikakav izuzetak.
Uvođenjem devizne klauzule u ugovore u kreditu, kao i mogućnosti
plaćanja u određenim slučajevima u stranoj valuti, je u Srbiji ovakvim
Zakonom o deviznom poslovanju u stvari legalizovan dvovalutni
sistem. Tako da su efekti svih odluka Narodne banke Srbije značajno
minimizirani. Takođe jedna od posledica ove mogućnosti je permanentna
aprecijacija dinara što je imalo katastrofalne dugoročne posledice
na privredni rast, zaposlenost, spoljnotrgovinski bilans i rast zaduženosti
prema inostranstvu. Precenjena vrednost dinara koristila je pre svega
bankama u inostranom vlasništvu, i uvoznom lobiju. Ogromne sume
deviza su zahvaljujući ovakvom kursu iznesene iz zemlje. Nažalost, i velikom
broju građana koji su neoprezno uzimali kredite sa deviznom
klauzulom odgovara precenjeni dinar.
Vlada i Narodna banka Srbije su problem nedosgtatka deviza rešavale
dodatnim zaduživanjem u inostranstvu i emitovanjem obveznica.
Rešenje problema su svakako nužna promene Zakona o deviznom
poslovanju kojima bi se ukinule mogućnosti devizne klauzule kao i plaćanja
u devizama. Važno je podsetiti da je Vrhovni sud Islanda nominovanje
kredita u devizama proglasio nezakonitim. U radu se takođe ukazuje i
na moguća rešenja za kredite koji su ranije u skladu sa važećim Zakonom
nominovani u devizama.
Ključne reči:
devizna klauzula, devizni kurs, Zakon o deviznom poslovanju,
aprecijacija dinara, kreditni rizik, dolarizacija, Vašingtonski
konsensus, stabilan kurs, realan kurs, spoljni dug, Međunarodni monetarni
fond, makroekonomska stabilnost, monetarna politika, Narodna
banka Srbije,banke u inostranom vlasništvu, špekulativni kapital, ofšor
lokacije,bailout, Vrhovni sud Islanda, sub-prime krediti