Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 2, str. 417–435
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.222
doi: 10.5937/zrpfns46-2599
Autor:
Dr Bojan Tubić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U radu se razmatra nekoliko teritorijalnih sporova, povodom
razgraničenja kopnenih teritorija, koje je rešavao Međunarodni sud. Definisanje
međudržavnih granica je jedno od najvažnijih pitanja međunarodnog
prava i Međunarodni sud predstavlja veoma važnu sudsku instancu kojoj
države mogu da se obrate ukoliko imaju nerešeno pitanje granice sa susednim
državama. U teritorijalnim sporovima pred njim nisu učestvovale samo
države koje su nastajale u procesu dekolonizacije, nego i pojedine evropske
države kao što su na primer Holandija i Belgija. Određena načela koja je
Sud primenjivao pri rešavanju ovih sporova se i razlikuju s obzirom na region
i na zahteve stranaka. Sud treba, pre svega, da primenjuje međunarodno
pravo i to one izvore u skladu sa članom 38 svog Statuta. U svojoj dosadašnjoj
praksi on je pre svega koristio međunarodne ugovore gde je to bilo
moguće, ali je koristio i načelo uti possidetis i načelo efektiviteta kako bi rešio
spor koji su stranke iznele pred njega.
Ključne reči:
Međunarodni sud, granice, teritorijalni sporovi, međunarodni
ugovori, uti possidetis, načelo efektiviteta.