Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 3 tom 2, str. 663–679
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.441.13(44:497.11)
doi: 10.5937/zrpfns45-0105
Autor:
Mr Atila Dudaš, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U ovom radu se istražuje uticaj Francuskog građanskog
zakonika na Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije u pogledu
instituta osnova ugovorne obaveze. U pitanju je institut u vezi sa kojim
Zakon odstupa od svog dominantnog uzora, Švajcarskog zakonika o obligacijama,
koji eksplicitno ne zahteva postojanje punovažne kauze za nastanak
i punovažnost ugovora, i doslovce preuzima odredbe Francuskog
građanskog zakonika. Međutim, odredbe našeg Zakona o osnovu ugovorne
obaveze eksplicitno uređuju i uticaj pobuda na punovažnost ugovora,
što nije slučaj sa Francuskim građanskim zakonikom.
Analizom sudske prakse može se zaključiti da pobude za zaključenje
ugovora u našem pravu dobijaju pravni značaj u dva različita vida. Sudovi
usvajaju stav doktrine da u dobročinom ugovorom pobude ulaze u pojam
kauze. Pored dopuštenih, pravni značaj dobijaju i nedopuštene pobude.
One čine teretan ugovor ništavim pod uslovom nesavesnosti druge
strane, a dobročin bez obzira na njenu savesnost.
Ključne reči:
kauza ugovora, kauza ugovorne obaveze, osnov ugovora,
osnov ugovorne obaveze, pobude za zaključenje ugovora