Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 3 tom 1, str. 313–333
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.63:57.089]:341.6(4)
doi: 10.5937/zrpfns45-0084
Autor:
Dr Bernadet Bordaš, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Razvoj biomedicine omogućio je rođenje prve bebe iz
epruvete 1978. godine i taj događaj je bio podsticaj za dalji razvoj istraživanja,
nauke i prakse biomedicinski potpomognutog oplođenja, ali i za
razvoj prateće pravne regulative. Budući da je reč o pojavi i praksi koja
izaziva osetljiva društvena i moralna pitanja, države zadržavaju svoja suverena
prava u ovoj oblasti, i regulišu je u skladu sa nacionalnom pravnom
politikom. Komparativna istraživanja u Evropi pokazuju da nacionalna
regulativa nije retka pojava, ali da razlike postoje i da države istrajavaju
na njima. Pravno regulisanje biomedicinski potpomognutog
oplođenja obezbeđuje pravnu sigurnost građana koji joj se podvrgavaju,
što olakšava puteve pravne zaštite u slučajevima u kojima se njihova prava
krše. U radu se prikazuju dve skorašnje presude Evropskog suda za
ljudska prava, koje se odnose na pitanja biomedicinski potpomognutog
oplođenja u kojima je pravni lek tražen na osnovu člana 8 Evropske konvencije
za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Obe presude su izrečene
u korist država protiv kojih su pojedinci podneli predstavke, tj. Sud
je utvrdio da nacionalni propisi nisu povredili pravo na poštovanje privatnog
života pojedinaca.
Ključne reči:
biomedicniski potpomognuto oplođenje, praksa Suda
za ljudska prava, pravo na poštovanje privatnog života, pravo na poštovanje
odluke da se postane genetski roditelj, pravo parova da začnu dete
i u tom cilju koriste medicinski potpomognuto oplođenje