Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2011, vol. XLV, br. 1, str. 369–397

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.65(470+437.3+439+479.2)

doi: 10.5937/zrpfns45-0018

Autor:

Dr Jelena Vidić, docent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

Sažetak:

U većini zemalja Evrope zakon predstavlja jedan od dva dopuštena osnova pozivanja na nasleđivanje, koji, iako slabiji pravni osnov, u njima češće nalazi svoju primenu od zaveštanja, kao pravnog osnova pozivanja na nasleđivanje. Najznačajnije činjenice na kojima su u savremenim pravnim porecima zasnovani zakonski nasledni redovi predstavljaju srodstvo, brak i vanbračna zajednica. Značaj konkretnog načina normiranja odnosa srodstva, braka i vanbračne zajednice u formulisanju pravila zakonskog nasleđivanja, proizlazi iz činjenice da norme ovog nasleđivanja odražavaju opšti stav jednog društva o tome, na koji način treba da budu uređene naslednopravne posledice smrti ostavioca. U radu se analiziraju specifičnosti u pravnoj regulativi zakonskog nasleđivanja u bivšim socijalističkim zemljama, od kojih su većina članice Evropske unije. Konkretno, analizom su obuhvaćena prava Rusije, Češke, Mađarske i Bugarske. Dakle, predmet našeg istraživanja biće posmatran kroz prizmu uporednopravnog metoda, koji je neophodan radi uočavanja određenih sličnosti i razlika u zakonskom i pravnoteorijskom pristupu sagledavanja ove problematike. Ovaj metod je kao takav najpogodniji, samim tim i za uočavanje zajedničkih rešenja i opštih pravnih principa, kojima se savremena prava Evrope rukovode u regulisanju zakonskog nasleđivanja.

Ključne reči:

zakonski deo, brak, srodstvo, vanbračna zajednica.