Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 1, str. 369–397
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.65(470+437.3+439+479.2)
doi: 10.5937/zrpfns45-0018
Autor:
Dr Jelena Vidić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U većini zemalja Evrope zakon predstavlja jedan od dva dopuštena osnova pozivanja na nasleđivanje, koji, iako slabiji pravni osnov, u njima češće nalazi svoju primenu od zaveštanja, kao pravnog osnova pozivanja na nasleđivanje. Najznačajnije činjenice na kojima su u savremenim pravnim porecima zasnovani zakonski nasledni redovi predstavljaju srodstvo, brak i vanbračna zajednica. Značaj konkretnog načina normiranja odnosa srodstva, braka i vanbračne zajednice u formulisanju pravila zakonskog nasleđivanja, proizlazi iz činjenice da norme ovog nasleđivanja odražavaju opšti stav jednog društva o tome, na koji način treba da budu uređene naslednopravne posledice smrti ostavioca. U radu se analiziraju specifičnosti u pravnoj regulativi zakonskog nasleđivanja u bivšim socijalističkim zemljama, od kojih su većina članice Evropske unije. Konkretno, analizom su obuhvaćena prava Rusije, Češke, Mađarske i Bugarske. Dakle, predmet našeg istraživanja biće posmatran kroz prizmu uporednopravnog metoda, koji je neophodan radi uočavanja određenih sličnosti i razlika u zakonskom i pravnoteorijskom pristupu sagledavanja ove problematike. Ovaj metod je kao takav najpogodniji, samim tim i za uočavanje zajedničkih rešenja i opštih pravnih principa, kojima se savremena prava Evrope rukovode u regulisanju zakonskog nasleđivanja.
Ključne reči:
zakonski deo, brak, srodstvo, vanbračna zajednica.