Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 1, str. 605–626
jezik rada: srpski
Stručni rad
udk: 347.921:061.1EU
doi: 10.5937/zrpfns45-0032
Autor:
Gordana Ćirković, sudijski pripravnik
Osnovni sud u Brčkom
Sažetak:
Tužba za poništaj je efikasno pravno sredstvo privatnih tužilaca u zaštiti njihovih prava. U članu 230, stavu 4 Ugovora o osnivanju EZ postavljeni su uslovi procesne legitimacije privatnih tužilaca, prema kojima privatni tužilac mora biti neposredno i lično zainteresovan za osporavani akt. Neophodne uslove, naročito postojanje ličnog interesa, nije jednostavno dokazati. Sud pravde je tokom godina razvio veoma restriktivnu praksu o procesnoj legitimaciji privatnih tužilaca.
Postojali su brojni pokušaji promene tumačenja Suda vezano za procesnu legitimaciju privatnih tužilaca, poput onih u slučajevima UPA i Žežo-Kvere, ali bez uspeha. Kao jedan od mogućih razloga protivljenja Suda liberalizaciji uslova procesne legitimacije, navođena je preopterećenost u radu Suda.
Dugoočekivana reforma je usledila u vidu Lisabonskog ugovora. Prema članu 263, stavu 4 Ugovora o funkcionisanju EU, privatnim tužiocima dopušteno je da osporavaju regulativne akte koji su od neposrednog interesa za njih i ne zahtevaju donošenje izvršnih mera. Može se primetiti da se novi uslovi procesne legitimacije zasnivaju na razlikovanju zakonodavnih i regulativnih akata.
Očekivanja privatnih tužilaca nisu ispunjena donošenjem Lisabonskog ugovora. Liberalizacija jeste učinjena u pogledu jedne vrste akata, ali se privatni tužioci nadaju da će Sud EU kroz svoju praksu u narednom periodu, učiniti nove ustupke, a sve u cilju efikasne sudske zaštite privatnih tužilaca.
Ključne reči:
Lisabonski ugovor, tužba za poništaj, privatni tužioci, procesna legitimacija