Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2009, vol. XLIII, br. 1, str. 219-248
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.65(4)
interdoi: 10.5937/zrpfns43-0012
Autor:
Mr Jelena Vidić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Iako je nesporno da svi savremeni pravni poreci Evrope zakonske, odnosno nužne nasledne redove zasnivaju na činjenici srodstva i braka, a u današnje vreme pojedini od njih i na činjenici vanbračne zajednice, konkretan način normiranja odnosa srodstva, braka i vanbračne zajednice kao pravnorelevantnih činjenica u zasnivanju pravila zakonskog i nužnog nasleđivanja se može razlikovati u svakom od ovih prava. Naslednopravne posledice odnosa srodstva i braka, odnosno vanbračne zajednice su izuzetno složene, a mogu se u potpunosti sagledati tek analizom određenog broja pitanja, koja se odnose na svaku od ovih činjenica ponaosob, te njihovim međusobnim dovođenjem u vezu u svakom pojedinom pravu, s obzirom na to da način uspostavljanja ovog odnosa zavisi od konkretnog društva, shvatanja porodice, braka, vanbračne zajednice, bračnih i porodičnih vrednosti, te od konkretnih uslova, okolnosti i stvarnih potreba. Kao svojevrstan nastavak prethodnog rada u kojem smo ukazali na naslednopravne posledice odnosa srodstva, braka i vanbračne zajednice u pravu Engleske, ovaj rad za predmet svog istraživanja ima pravnu regulativu navedenog pitanja u pojedinim zemljama evropskog kontinentalnog sistema, konkretno u zemljama germanske pravne tradicije. Od posebnog značaja predstavlja stanje legislative u pravima Nemačke, Austrije i Švajcarske, kao klasičnim zemljama pravne kulture i karakterističnim predstavnicima germanskog pravnog kruga zemalja, pri čemu se u radu ukazuje i na normativna rešenja koja postoje u pravu Grčke, u kojem je primetno suštinsko prihvatanje određenog broja zakonskih rešenja prethodno spomenutih prava, a posebno prava Nemačke.
Ključne reči:
srodstvo, brak, vanbračna zajednica, istopolni vanbračni partner, zakonsko nasleđivanje, nužno nasleđivanje.