Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2006, vol. XL, br. 3, str. 413-432
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.6:342.7(4)
interdoi: 10.5937/zrpfns40-0075
Autor:
Bojan Tubić, asistent-pripravnik
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda pominje lokalne pravne lekove u dva konteksta. Prvo, u članu 35, propisuje se obaveza korišćenja svih lokalnih pravnih sredstava, pre nego što se pokrene postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava. Moraju se iskoristi svi pravni lekovi, pod uslovom da su dostupni i efikasni. Ovo je potvrđeno u bogatoj praksi Evropskog suda, a pre i Evropske komisije. Druga situacija u kojoj se pominju lokalni pravni lekovi jeste član 13 Konvencije, koji garantuje pravo na efikasan pravni lek. Praksa Suda ustanovljava kriterijume koji moraju da se ispune da bi se neki pravni lek smatrao efikasnim u smislu ovog člana. Savet Evrope je izdao i Preporuku za poboljšavanje domaćih pravnih lekova, državama članicama. Republika Srbija ima razvijen sistem pravnih lekova i u građanskom i u krivičnom postupku. Ostaje da se vidi koliko oni udovoljavaju standardima Suda. U ovom radu dat je pregled prakse Suda o ovom pitanju, kao i pregled pravnih lekova u Srbiji, uz analizu slučaja Matijašević, koji je presuđen 2006. godine.
Ključne reči:
pravni lekovi, Evropski sud za ljudska prava, efika-
san pravni lek