Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2002, vol. XXXVI, br. 1-2-3, str. 221 -230
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: nema
interdoi: 10.5937/zrpfns36-0016
Autor:
Dr Danica Popov, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U uporednom pravu je uobičajeno da se utvrđuju granice u vršenju prava svojine. Smetnje izazvane imisijama, koje potiču sa jedne nepokretnosti, moraju podnositi vlasnici susednih nepokretnosti, ukoliko one ne prelaze određenu mesno uobičajenu meru i ne nanose im znatniju štetu.
Vlasnik nepokretnosti dužan je da se uzdržava od radnji kojima se otežava iskorišćavanje susednih nepokretnosti, nastalih usled ispuštanja dima, gasova, neprijatnih mirisa, čađi, buke, oticanja otpadnih voda itd, preko mere koja je uobičajena imajući u vidu prirodu i namenu nepokretnosti kao i mesne prilike. Imisije koje potiču sa susednog zemljišta, moraju se podnositi, pod uslovom da ne prouzrokuju znatnu štetu. Zabranjeno je vršenje štetnih uticaja koji potiču sa jedne nepokretnosti, instaliranjem posebnih uređaja, za koje nije pribavljena dozvola nadležnog državnog organa.
Vlasnik zemljišta pogođenog imisijama koje prelaze mesno uobičajenu granicu ima pravo na zahteva prestanak imisija i njihovo svođenje na uobičajenu meru, a naknadu štete koja mu je prouzrokovana, samo u onom delu koji prelazi obim onih imisija koje se moraju podnositi.
Ukoliko imisije potiču od nekog industrijskog postrojenja koje obavlja takvu delatnost na osnovu dozvole državnog organa, ne može se zahtevati prestanak takve delatnosti već samo naknada štete.
Ključne reči:
prekomerne imisije, susedsko pravo, mesne prilike, priroda i namena nepokretnosti, znatna šteta, industrijska postrojenja, dozvola državnog organa, naknada štete