Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2025, vol. LIX, br.1, str.85-100
Jezik rada: srpski
Pregledni rad
343.21:340.131
doi:10.5937/zrpfns59-57373
Autor:
Marko Trajković
Univerzitet u Nišu
Pravni fakultet u Nišu
marko@prafak.ni.ac.rs
ORCID ID: 0000-0001-5302-918X
Dragiša Drakić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
d.drakic@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0002-5248-6562
Sažetak:
Iako je ravnoteža ono čemu sve, pa i sam pravni poredak teži, ona koja mora da se ostvari putem pravde, često je nedostižna. Razlozi za ovakvo stanje nalaze se najpre u društvenim i pojedinačnim interesima koji su takve prirode da se ne mogu sa lakoćom dovesti u ravnotežu. Uz ovo moramo konstatovati da se pravda kao garant ravnoteže ne može povezati sa pojmom individualne sreće i zadovoljstva jer je time direktno suprotna sreći i zadovoljstvu drugih. Tako je samim tim relacija objektivno shvaćena pravda, ako je tako nešto iz perspektive individue moguće, i subjektivno shvaćena pravda nemoguća. Pored ovog ograničenom domenu ravnoteže doprinosi i ne tako pravedan spoj politike i prava gde interes preteže nad osnovnim zadatkom prava, nad pravednom ravnotežom. Nije bilo nijednog pravnog sistema, ni jednog pravnog poretka koji u sebi nije nosio antinomiju pravde i pravne sigurnosti u kojoj je pravna sigurnosti odnela pobedu, što znači da je ravnoteža narušena. Pravo je istovremeno i mera zla koja izjednačava, ili ne, te će onda i ono biti suprotstavljeno subjektivnom shvatanju pravedne ravnoteže stvari. Iz ovoga proizlazi da će pravedna ravnoteža uvek biti takav ideal koji će stajati svojim dometom ispod interesa sprovođenja određene pravne politike, posebno krivičnopravne. U ovo će se umešati i kompromitovati domen primene pravde i sam pravni jezik kojim se pravo kao garant društvene ravnoteže služi da bi se ostvarilo u pravnom poretku.
Ključne reči:
pravo, krivično pravo, ravnoteža, pravda, pravna sigurnost, jezik.