Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2024, vol. LVIII, br. 1, str. 163-180
jezik rada: srpski
Originalan naučni rad
udk: 340:343.1
doi:10.5937/zrpfns58-49688
Autori:
Saša Knežević
Univerzitet u Nišu
Pravni fakultet u Nišu
knez@prafak.ni.ac.rs
ORCID ID: 0000-0002-0545-5229
Marko Trajković
Univerzitet u Nišu
Pravni fakultet u Nišu
marko@prafak.ni.ac.rs
ORCID ID: 0000-0001-5302-918X
Dragiša Drakić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
d.drakic@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0002-5248-6562
Sažetak:
Krivični postupak predstavlјa institucionalni okvir za odlučivanje o osnovanosti kaznenopravnog zahteva ovlašćenog tužioca, usmerenog na kažnjavanje okrivlјenog. Legalitet krivičnog gonjenja podrazumeva da javni tužilac mora da pokrene krivični postupak, ako su ispunjeni odgovarajući stvarni i pravni uslovi. Međutim, normativni okvir postupanja javnog tužioca dozvolјava i mogućnost diskrecionog krivičnog gonjenja. Javni tužilac, u određenim procesnim situacijama, može procenjivati, ne samo zakonitost, već i celishodnost pokretanja krivičnog postupka.
Javni tužilac može odlučivati i na osnovu saglasnosti postignute sa suprotnom krivičnoprocesnom strankom-okrivlјenim. Reč je o ustanovi uslovnog odlaganja (oprosta) krivičnog gonjenja, kao i o konsensualnom odlučivanju na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, ali o saglasnosti stranaka o svedočenju okrivlјenog i osuđenog. Primenom ovih ustanova, ostvaruju se osnovni postulati konsensualne pravde u krivičnom postupku. Kako cela stvar izgleda, mi smo stalno u ovom pitanju na Aristotelovom „terenu“ gde tragamo za pravičnom odlukom koja bi valјala da bude neka zlatna sredina, koja je ipak možda nedostižna. U traganju za valјanom odlukom pravičnost će, prema Aristotelu, svoju dopunu dobiti kroz pravednost koja je višeg moralnog značaja-onaje prema navodima Miloša Đurića „korektura“ zakona.
Ključne reči:
pravda, pravičnost; konsensus; odlučivanje; diskreciono postupanje.