Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2024, vol. LVIII, br. 1, str. 223-247
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.751:339.5]:061.1EU
doi:10.5937/zrpfns58-49888
Autor:
Jovan Vujičić
Univerzitet u Kragujevcu
Pravni fakultet u Kragujevcu
jvujicic@jura.kg.ac.rs
ORCID ID: 0000-0003-1419-884X
Sažetak:
Za razliku od Direktive 1999/44/EZ koja je, u principu, imala subjektivni pristup utvrđivanju saobraznosti robe, Direktivom (EU) 2019/771 propisani su kriterijumi koji, po pravilu, moraju uvek biti ispunjeni. Osim što odražavaju razumna očekivanja potrošača, objektivni zahtevi u pogledu saobraznosti pokazuju i kakva su očekivanja zakonodavca u vezi sa robom. U tom smislu, značajno je unapređen koncept saobraznosti u kontekstu povećane digitalizacije robe. Međutim, što se tiče održive potrošnje, stanje je u velikoj meri neizmenjeno, što je u suprotnosti sa postojećom politikom Evropske unije, ali i širim društvenim i regulatornim pravcima razvoja. Mogućnost odstupanja od objektivnih zahteva u pogledu saobraznosti svedena je u uske okvire izuzetka, od čije pravilne primene zavisi da li će ispuniti svoju svrhu.
Ključne reči:
saobraznost robe, subjektivni zahtevi, objektivni zahtevi, potrošačko pravo, pravo Evropske unije.