Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2024, vol. LVIII, br. 1, str. 223-247

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.751:339.5]:061.1EU

doi:10.5937/zrpfns58-49888

Autor:

Jovan Vujičić

Univerzitet u Kragujevcu

Pravni fakultet u Kragujevcu

jvujicic@jura.kg.ac.rs

ORCID ID: 0000-0003-1419-884X

Sažetak:

Za razliku od Direktive 1999/44/EZ koja je, u principu, imala subjektivni pristup utvrđivanju saobraznosti robe, Direktivom (EU) 2019/771 propisani su kriterijumi koji, po pravilu, moraju uvek biti ispunjeni. Osim što odražavaju razumna očekivanja potrošača, objektivni zahtevi u pogledu saobraznosti pokazuju i kakva su očekivanja zakonodavca u vezi sa robom. U tom smislu, značajno je unapređen koncept saobraznosti u kontekstu povećane digitalizacije robe. Međutim, što se tiče održive potrošnje, stanje je u velikoj meri neizmenjeno, što je u suprotnosti sa postojećom politikom Evropske unije, ali i širim društvenim i regulatornim pravcima razvoja. Mogućnost odstupanja od objektivnih zahteva u pogledu saobraznosti svedena je u uske okvire izuzetka, od čije pravilne primene zavisi da li će ispuniti svoju svrhu.

Ključne reči:

saobraznost robe, subjektivni zahtevi, objektivni zahtevi, potrošačko pravo, pravo Evropske unije.