Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2023, vol. LVII, br. 3, str. 831-852
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 342.5
doi:10.5937/zrpfns57-47204
Autor:
Mirko Klarić
Univerzitet u Splitu
Pravni fakultet
mirko.klaric@pravst.hr
ORCID ID: 0000-0002-0792-2978
Sažetak:
Uloga državne uprave i njenih javnih ustanova u specifičnim okolnostima predstavlјa jedno od najvažnijih pitanja u poslednjih dvadeset godina, nakon ozbilјne bezbednosne krize izazvane terorističkim napadima u Nјujorku 11. septembra 2001. godine. Naglasak u sprovođenju reformi javne uprave stavlјen je na efikasnost i delotvornost javnih ustanova. Reforme su podelјene na deregulaciju i liberalizaciju javnih službi, teritorijalnu decentralizaciju i regionalizaciju sa jačanjem ustanova lokalne uprave i reformom centralne državne uprave. Posle bezbednosne krize iz 2001. godine, finansijske krize iz 2008. godine i zdravstvene krize iz 2020. godine, redefinisana je uloga državnih ustanova i javne vlasti u upravlјanju državom. Zbog novog doktrinarnog pristupa organizaciji uprave, preoblikovani su vodeći motivi reformi kao opšta liberalizacija javnih službi, deregulacija i različite forme decentralizacije javnih ustanova. Novo ojačavanje javne vlasti i javnih ustanova postalo je novi mejnstrim u organizaciji i funkcionisanju države. U ovom radu analizira se pitanje kako uloga države može da se promeni zbog dinamike socijalnih, političkih i ekonomskih promena u društvu. Nove državne reforme, koje uklјučuju ojačavanje javnih ustanova i koncentisanje javne vlasti, suprotne su ranijim političkim i upravnim merama. Država preuzima regulatornu funkciju u mnogim aspektima socijalnog, političkog i ekonomskog života. Ova situacija dovodi do nove državne organizacije, u kojoj javna vlast preuzima značajan deo odgovornosti za uređenje različitih aspekata ekonomskih i socijalnih aktivnosti. U središtu pažnje u ovom radu biće pitanje kako dinamika specifičnih okolnosti u društvu može da utiče na razvojne procese države i njenih javnih ustanova. Ti procesi imaju ekonomsku, socijalnu i političku dimenziju. Ekonomska dimenzija uklјučuje regulatorne mere na tržištu, koje doprinose uspostavlјanju okvira za ekonomski razvoj. Socijalna dimenzija uklјučuje mere socijalne politike usmerene na unapređenje društvenog položaja građana, u skladu sa ekonomskim razvojem društva. Politička dimenzija uklјučuje različite aspekte bezbednosne politike, sa različitim zaštitnim merama u zajednici, što zavisi od tipa odnosa prema bezbednosti građana.
Ključne reči:
državna uprava, javne ustanove, dinamika promena.