Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2022, vol. LVI, br. 3, str. 927-946
jezik rada: engleski
Pregledni rad
udk: 342.727:343.326(497.5)
doi: 10.5937/zrpfns56-40442
Autori:
Tomislav Dagen
Univerzitet Josipa Jurja Štrosmajera u Osijeku
Akademija za umjetnost i kulturu u Osijeku
tdagen@net.hr
ORCID ID: 0000-0002-0652-2403
Sažetak:
Viševekovna čovekova želјa i borba za slobodom govora, slobodom izražavanja, uprkos činjenici evolucijskog razvoja takve želјe i borbe u odnosu na vlast i samog zakonodavca koji će vremenom zakonodavno artikulisati navedene želјe, doživeće paradigmu i stvarnost takve želјe i borbe u današnjem vremenu. Upravo je sloboda izražavanja najviša lјudska, društvena i humanistička evolucijska vrednost i institut liberalne demokratije u kojima čovek, pojedinac ili grupa lјudi može sopstvena stanovišta, razmišlјanja i kritike preneti drugim lјudima, grupama, kao i samoj vladajućoj strukturi. Nažalost, institut slobode izražavanja dvadesetih godina 21. veka počeo je prikazivati disfunkciju i anomalije takvih vrednosti u javnom, medijskom prostoru, naročito kroz elektronske medije, elektronske publikacije, putem savremenih elektronskih platformi, a koje su kao takve vidlјive ili upućene većem broju lјudi. U konkretnom smislu, a sagledavajući hrvatsku(e) stvarnost(i) i iskustvo sa navedenim, neosporno je da postoji zloupotreba ili pogrešno shvatanje granica slobode izražavanja kojim se zbog ekstenzivnog tumačenja ili pogrešnog shvatanja demokratije radikalizuje i zloupotreblјava sloboda izražavanja. Zloupotreba slobode izražavanja rezultiraće govorom mržnje i činjenjem pojedinih krivčnih dela (javno podsticanje na terorizam, terorizam, javno podsticanje na nasilјe i mržnju). Time možemo reći da postoji (in)direktna veza između slobode izražavanja propisane članovima 9 i 10 stav 1 Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda i ostalih ustavnih i zakonskih odredaba Republike Hrvatske. Zloupotrebe navedenih prava i instituta dovodi do činjenja pojedinih krivičnih dela. Iako su govor mržnje i sama radikalizacija medijskog prostora putem novih elektronskih platformi dezavuisali slobodu govora i mišlјenja, to je i nametnulo zakonodavcu pitanje da li je postojeći zakonodavni okvir dovolјan ili je potrebno stvaranje novog (primer austrijskih protivterorističkih mera) u smislu prevencije, ali i kažnjavanja ovih pojava. Upravo sve navedeno stavlјa pred hrvatski ustavnopravni i zakonodavni okvir pravni izazov snage postojećih ustavnih odredbi i zakonodavnog okvira. Imajući to na umu, da li hrvatski zakonodavac treba da sledi primer austrijskog zakonodavca i odgovori na zloupotrebe i prekoračenja slobode izražavanja? Uviđajući navedene povezanosti između zloupotrebe slobode izražavanja i činjenja pojedinih krivičnih dela, autor naučnom analizom i komparativnim metodom preispituje pravne izazove i/ili snagu hrvatskog zakonodavnog okvira te postavlјa pitanje postoje li možda novi pravni mehanizmi koji bi trebali da budu odgovor na navedene pojave kako bi se institut slobode izražavanja dodatno ojačao i zaštitio.
Ključne reči:
govor mržnje, sloboda izražavanja, javno podsticanje na terorizam, terorizam, podsticanje na nasilјe i mržnju.