Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2022, vol. LVI, br. 3, str. 657-673
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 347.441.11-053.9(497.11)
udk: 347.441.11-056.26(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns56-40361
Autori:
Gordana Kovaček Stanić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
g.kovacekstanic@pf.uns.ac.rs
ORCID D: 0000-0002-0180-1067
Sandra Samardžić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
sandra.samardzic@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0002-0861-0722
Sažetak:
Imajući u vidu demografske trendove koji idu u pravcu povećanja broja stanovnika starije životne dobi, vrlo je značajno da se porodično pravo bavi potrebama odraslih, ranjivih lica. U 2021. godini u Srbiji procenat stanovništva od 65 godina i starijih iznosi 21.3. Broj korisnika centara za socijalni rad koji su lišeni posovne sposobnosti je u porastu (u 2017. godini je 13.075 lica lišeno posovne sposobnosti). Imajući u vidu odredbe Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Srbija ratifikovala 2009, autori u ovom radu analiziraju izmene u procesnom pravu čiji je cilј pravna zaštita i osnaživanje odraslih, ranjivih lica. Jedna od solucija je limitiranje odluke o lišenju poslovne sposobnosti na taj način što se predviđa da ta odluka treba da bude proveravana u maksimalnom roku od tri godine. Druga solucija je uvođenje obaveze za sud da definiše pravne poslove koje lice lišeno poslovne sposobnosti može da obavlјa samostalno, a posebno da može da obavlјa svoje izborno pravo (Zakon o vanparničnom postupku, izmene iz 2014. godine). Autori dalјe analiziraju predložene izmene pordičnog prava čiji je cilј pravna zaštita i osnaživanje odraslih, ranjivih lica. Skorašnji Nacrt izmena i dopuna Porodičnog zakona sadrži odredbe kojima se osnažuju lica kojima je potrebno ograničiti poslovnu sposobnost. Jedan od predloga je napuštanje ustanove lišenja poslovne sposobnosti i uvođenje ustanove ograničenja poslovne sposobnosti. Osim toga se predlaže da se sudskom odlukom o ograničenju poslovne sposobnosti odrede ne samo pravni poslovi, kako je predviđeno u sadašnjem tekstu Porodičnog zakona, nego i radnje, koje lice ograničene poslovne sposobnosti nije sposobno da samostalno preduzima u odnosu na svoju ličnost i imovinu. Uklјučivanjem pravnih radnji se, u stvari, proširuje krug prava koja ima lice ograničene poslovne sposobnosti, jer bi mogao samostalno da preduzima ne samo pravne poslove nego i pravne radnje koji nisu obuhvaćeni odlukom. Dalјe se određuje dužnost organa staratelјstva da zaštititi dostojanstvo i dobrobit štićenika; da teži što manjem ograničanju prava štićenika; da podstiče samostalno donošenje odluka štićenika, da mu pruža podršku u donošenju odluka, kao i učešće u životu zajednice; da uzima u obzir specifičnosti ličnosti štićenika i prihvata njegove odluke, mišlјenje, želјe i stavove osim ako je to u suprotnosti sa dobroboti štićenika. Predviđa se obaveza staratelјa da se stara da štićenik blagovremeno dobije sva obaveštenja o pitanjima koja ga se tiču i da u obavlјanju poslova staratelјa u najvećoj mogućoj meri uzme u obzir odluke, mišlјenje, želјe i stavove štićenika. Na taj način se daje primat principu želјa i statvova štićenika u odnosu na raniji princip najbolјeg interesa štićenika, a što je u skladu sa savremnim kretanjima u komparativnom porodičnom pravu.
Ključne reči:
odrasla, ranjiva lica, zaštita, osnaživanje, lišenje, ograničenje poslovne sposobnosti.