Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2022, vol. LVI, br. 3, str. 795–817
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.426.6:347.51(497.11+439+44)
doi: 10.5937/zrpfns56-41142
Autori:
Atila Dudaš
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
a.dudas@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0001-5804-8013
Sažetak:
U domaćoj literaturi je pitanje odnosa ugovorne i vanugovorne odgovornosti za štetu detalјno razmatrano. Većina zastupa dualistički stav, tj. smatra da su razlike između ugovornog i vanugovornog režima odgovornosti značajnije od njihovih zajedničkih osobina, te zagovaraju koncept njihovog odvojenog zakonskog uređivanja. Ima i autora koji smatraju da razlike između dva režima odgovornosti nisu tako značajne da obesmisle integralni koncept građanskopravne odgovornosti, te se zalažu za načelno jedinstveno uređivanje građanskopravne odgovornosti. U realnosti različitih pravila ova dva režima odgovornosti u Zakonu o obligacionim odnosima, suštinsko je pitanje koja pravila treba primeniti kada oštećenik svoj zahtev iz istog životnog događaja može da temelјi kako na pravilima ugovorne, tako i vanugovorne odgovornosti (tzv. konkurencija zahteva). U nedostatku izričite odredbe u Zakonu o obligacionim odnosima, doktrina zauzima stav da bi u ovakvom slučaju trebalo primeniti režim odgovornosti koji je povolјniji po oštećenog. Povod za nastanak ovog rada predstavlјa rešenje novog mađarskog Građanskog zakonika iz 2013. godine koji, za razliku od prethodnog iz 1959. godine, kao i našeg Zakona o obligacionim odnosima, sadrži izričitu regulativu o konkurenciji ugovorne i vanugovorne odgovornosti za štetu. Imperativnom normom propisuje da odštetni zahtev povodom ugovornog odnosa oštećeni ostvaruje isklјučivo na osnovu pravila ugovorne odgovornosti, čak i onda kada prouzrokovana šteta daje osnova za dosuđivanje naknade i prema pravilima vanugovorne odgovornosti. Ovaj rad ima za cilј da, s jedne strane, inicira raspravu o tome da li bi i u našem pravu bilo poželјno da se pitanje konkurencije zahteva po osnovu ugovorne i vanugovorne odgovornosti za štetu izričito uredi materijalnopravnim zakonom. S druge strane, u radu se ukazuje na razloge koji su naveli zakonodavca u Mađarskoj da zabrani konkurenciju zahteva i time napravi radikalni zaokret u odnosu na dugogodišnji stav sudske prakse i doktrine. Ukazuje se zatim i na rešenje novog turskog Zakonika o obligacionim odnosima iz 2011. godine koji takođe sadrži izričitu zakonsku normu o ovom pitanju. Rešenje je, međutim, dijametralno suprotno od onog koji je zauzet u mađarskom pravu: odredba turskog zakonika je tako sročena da omogućava konkurenciju bilo kog režima odgovornosti, odnosno pravila koja ovlašćuju oštećenika na naknadu po bilo kom osnovu. Naposletku, prikazuje se i Projekat reforme francuskog Građanskog zakonika iz 2017. godine kojim se predlagalo da se izričitom zakonskom normom kodifikuje tradicionalni stav francuske sudske prakse o zabrani konkurencije zahteva, odnosno o isklјučivoj primeni pravila ugovorne odgovornosti. Projekat se zalaže i za ustanovlјavanje odgovarajućih izuzetaka od ovog pravila, kada bi se primenjivala isklјučivo pravila vanugovorne odgovornosti. Za sada, međutim, izgleda da on neće biti usvojen od strane zakonodavnog tela, te doktrina non-cumul neće biti pretočena u izričitu odredbu Francuskog građanskog zakonika.
Ključne reči:
vanugovorna odgovornost, ugovorna odgovornost, deliktna odgovornost, odštetna odgovornost, konkurencija zahteva.