Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2022, vol. LVI, br. 2, str. 425–439
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 347.65:[347.181:004
doi:10.5937/zrpfns56-40093
Autori:
Jelena Vidić Trninić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
jvidic@pf.uns.ac.rs
Milica Kovačević
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
m.kovacevic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Život pojedinca danas teško može da se zamisli bez korišćenja tekovina IT sistema. Nјegov vrtoglavi razvoj i upućenost lјudi na isti doveo je do toga da lični podaci postaju važan, ako ne i najvažniji resurs današnjice. Toliko, da se nazivaju i „naftom novog doba”. Ovo otuda što kompanije svoje mahom besplatne usluge naplaćuju korisnicima tako što im zauzvrat traže sve više različitih podataka. Nasuprot tome, većina tih istih korisnika ili ne razmišlјa šta će se desiti sa ličnim podacima nakon njihove smrti ili nije upoznata na koje sve načine može da raspolaže svojim digitalnim dobrima mortis causa. Autori u radu razmatraju pitanje nasledivosti digitalnih dobara, a naročito mogućnost raspolaganja istim za slučaj smrti ostavioca. Analizirajući aktuelnu domaću regulativu, kao i pravac razvoja digitalnog nasleđa u drugim evropskim državama, autori istovremeno nastoje da pronađu odgovor na pitanje kako treba shvatiti pojam digitalnog nasleđa u okvirima naše države.
Ključne reči:
digitalizovani podaci, digitalna dobra, nasleđivanje, univerzalna sukcesija, zaveštanje.